Od studentske pobune do većine u parlamentu - hronologija pokreta koji je promenio političku scenu Srbije

Pad nadstrešnice u Novom Sadu i smrt 14 ljudi među kojima je bilo i četvoro dece, kao i troje teško povređenih, od kojih je dvoje kasnije podleglo povredama, otvorili su pitanja odgovornosti institucija, korupcije, vladavine prava i odnosa vlasti prema zahtevima građana.

Studentska pobuna i blokade fakulteta počele su posle napada na studente FDU-a 22. novembara 2024. okupljene u Bulevaru umetnosti na Novom Beogradu dok su odavali poštu stradalima na železničkoj stanici u akciji "Zastani, Srbijo" koja se tih dana širila Srbijom. Na komemorativne skupove "Zastani, Srbijo" pozivali su studenti ali i predstavnici parlamentarne opozicije. 

U središtu studentskog delovanja našla su se četiri zahteva. Tražili su objavljivanje celokupne dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, procesuiranje napadača na studente, profesore i građane na komemorativnim skupovima, odbacivanje krivičnih prijava protiv uhapšenih i privedenih studenata u vezi sa protestima, kao i povećanje budžetskih izdvajanja za visoko obrazovanje za 20 odsto.

Studenti su insistirali na tome da nadležne institucije ispune zahteve, uz ocenu da je njihova odgovornost da postupaju u skladu sa zakonom i obezbede dostupnost informacija od javnog značaja. 

Svojim potpisima studentske zahteve su podržale između ostalih i sudije Apelacionog suda u Beogradu, Privrednog apelacionog suda, Prvog osnovnog suda u Beogradu, Višeg suda u Beogradu, Osnovnog suda u Obrenovcu, kao i Advokatska komora Srbije, koja je bila u trodnevnom štrajku, a potom i u jednomesečnom štrajku. Akcijama, protestima i obustavom rada podršku pružaju i poljoprivrednici, lekari, glumci, pozorišta i druge kulturne ustanove i pojedinci.

Blokadama i obustavi nastave pridružili su se i maturanti velikog broja gimnazija i srednjih stručnih škola. Zajednička tačka okupljanja i podrške studentima bilo je odavanje pošte stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

Protestima i obustavama rada priključile su se i osnovne i srednje škole širom Srbije, nastavnici nezadovoljni dogovorom koji su reprezentativni sindikati napravili sa Vladom Srbije.

Oprečni su, međutim, bili podaci o osnovnim i srednjim školama u štrajku koje je objavljivalo ministarstvo prosvete, s jedne, i nereprezentativni sindikati i organizacije civilnog društva s druge strane. U međuvremenu, učitelji, nastavnici i profesori u štrajku svojim zahtevima su pridodali i zahteve studenata.

Blokade fakulteta i plenumi

Blokade su promenile način funkcionisanja dela univerziteta. Studenti su prekidali nastavu i ispite, organizovali dežurstva i sastanke i uspostavljali mehanizme za donošenje odluka - plenume. Na plenumima su raspravljali o predlozima i glasali o daljim potezima. 

Koordinacijom između fakulteta i univerziteta organizovali su zajedničke akcije i usaglašavali zahteve. Pokret se proširio po celoj Srbiji.

Blokade su otvorile i pitanja nadoknade nastave, polaganja ispita i akademskih obaveza. Dok su studenti isticali značaj ispunjavanja zahteva, funkcionisanje fakulteta i posledice prekida nastave postali su predmet rasprava u akademskoj zajednici i javnosti.

Od fakulteta do ulica širom Srbije

Studentski pokret nije ostao ograničen samo na univerzitetske centre. Akcije pešačenja i biciklističke ture do gradova širom Srbije, kao i do Strazbura, učinile su ih poznatim i izvan granica Srbije. To je bio način da upoznaju ljude i objasne im neposredno šta zahtevaju od institucija u Srbiji.

Studentske akcije tako su postale način povezivanja različitih sredina i širenja poruka van velikih gradova.

Pešačenja su imala i simboličku dimenziju Građani i meštani iz najudaljenijih krajeva Srbije dočekivali su ih i davali im veliku podršku. U to vreme, pokret je dobijao pomoć i podsticaj različitih društvenih grupa. Ipak, podrška studentskim zahtevima nije nužno značila i saglasnost svih učesnika o tome kakve bi političke promene trebalo da uslede.

Masovni protesti i širenje podrške

Tokom 2025. godine studentski protesti prerasli su u masovna okupljanja u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Posebno značajan bio je skup održan u Beogradu 15. marta 2025. godine, na kojem su se okupili studenti i veliki broj građana. U 19 časova je započela petnaestominutna tišina, koja je okončana oko tri minuta ranije, pošto se masa iz pravca Kralja Milana uznemirila u bekstvu s ulice. U javnosti i među učesnicima protesta proširila se informacija da je upotrebljen "zvučni top".

Uoči studentskog i građanskog protesta 15. marta 2025. godine, u Pionirskom parku u Beogradu postavljeno je šatorsko naselje (u javnosti poznatije kao Ćacilend) grupe koja se predstavljala kao „studenti koji žele da uče“. Kamp protivnika blokada fakulteta koji su podržavali vlast, jedan period je proširen i na prostor ispred Narodne skupštine, i tokom studentskih i građanskih protesta i blokada bio često povod za sukobe zbog kojih je intervenisala policija. 

Masovnost protesta pokazala je da su studentski zahtevi prevazišli okvire akademske zajednice. Pitanja odgovornosti za tragediju u Novom Sadu, transparentnosti rada institucija i postupanja nadležnih organa postala su deo šire javne rasprave.

Studentski pokret dobio je podršku ljudi različitih profesija i generacija. Međutim, okupljanje građana sa različitim političkim i društvenim stavovima otvorilo je i pitanje mogu li zajednički zahtevi koji su se nizali da postanu osnova trajnijeg političkog dogovora.

Nezadovoljni izveštavanjem RTS-a, u proleće 2025. tražili su raspisivanje novog konkursa za članove Saveta REM-a, pa je usledila i dvonedeljna blokada Radio-televizije Srbije.

Studenti u blokadi objavili su 5. maja prošle godine na platformi Iks da traže vanredne parlamentarne izbore. Usledili su protesti i blokade ulica i raskrsnica po gradovima širom Srbije u kojima su učestvovali ne samo pobunjeni studenti već i nezadovoljni građani. Tog leta je neretko bilo i sukobljavanja policije sa građanima, hapšenja demonstranata ali i optužbi da su pripadnici MUP-a upotrebljavali prekomernu silu na njih.  

Od studentskih zahteva do političkog angažmana

Pošto su se odlučili na političku borbu, uz stalan pritisak na vlast da raspiše prevremene parlamentarne izbore, istovremeno su pripremali svoju listu kandidata za budući parlament. Više puta u javnosti su se pojavljivala imena studentskih kandidata, ali ih pokret nikad nije ni potvrdio ni demantovao, ne želeći da otkriju imena pre nego što izbori budu i zvanično raspisani. 

Tako, javnost saznaje imena kandidata za poslanike Studentske liste tek pošto su izbori raspisani 9. septembra ove godine.

Šta je sve bilo potrebno za većinu u parlamentu

Za ulazak u izbornu utakmicu bila je potrebna podrška birača, politička ponuda, organizacija na terenu i sposobnost da se dopre do građana koji nisu učestvovali u protestima. Sudeći po preliminarnim rezultatima izbora, i velikoj izlaznosti, nema sumnje da su birači koji dosad nisu izlazili na izbore, Studentskoj listi poklonili poverenje. 

Posle relativno mirnog leta, kada su se strasti smirile, vladajuća većina odlučila je da raspiše vanredne parlamentarne izbore. Tadašnji predsednik Aleksandar Vučić podneo je ostavku na mesto prdsednika.

Studentski pokret je vrlo brzo uspeo da se priključi kampanji za parlamentarne izbore, i da preda listu Republičkoj izbornoj komisiji pod nazivom Studentska lista - Studenti pobeđuju.

Prilikom predaje liste uz poznatu koreografiju iskorišćena je i maketa beogradskog Pobednika. Ubrzo je lista za vanredne parlamentarne izbore proglašena.

Redni broj liste - tri postao je novi simbol Studentske liste, a čitavu kampanju obeležio je pozdrav sa tri prsta i pesma "Tri poljupca hoću ja".

Kampanja je vođena uglavnom na društvenim mrežama, a učešće u debatnim emisijama na televiziji pruzeli su kandidati za poslanike sa Studentske liste. Pokret koji je nastao iz studentske pobune izvukao je iz kuće dugogodišnje političke apstinente. Aktivno političko učešće i izražavanje stava uzela je i srpska dijaspora koja je prelazila hiljade kilometara da bi glasala.

Vanredni parlamentarni izbori u nedelju 25. oktobra obeležile su fotografije redova na gotovo svim biračkim mestima. Velika izlaznost jasno je pokazala da je ovaj pokret uspeo nešto što se nije dogodilo u novijoj srpskoj istoriji - alarmirao je oko 70 odsto biračkog tela.

Izborna noć završena je porazom vladajuće većine, ubedljivom pobedom Studentske liste i osvajanjem većine u srpskom parlamentu.  

Nakon što je Aleksandar Vučić priznao izborni poraz 25. oktobra 2026. godine, građani koji su slavili pobedu Studentske liste ušli su u Pionirski park, uklonili ograde i počeli da ruše šatore, čime je postojanje Ćacilenda posle više od godinu i po dana - okončano.