Srbija čeka zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3 – Francuska, Italija "za", presudan stav Berlina

Tri i po godine bez pomaka presek je evrointegracija Srbije pred novu decembarsku odluku država članica Evropske unije da daju zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3. Pre toga, iz Pariza i Rima stiglo je pismo podrške Beogradu.

"Imamo dosta prijatelja na tom putu. Osim Italije i Francuske, tu su i Mađarska i centralnoevropske zemlje. Dok se ne promeni, odnosno ne reformiše način odlučivanja, nama je na svakom koraku potreban konsenzus. Naši prijatelji kažu da Srbija ne može da tapka u mestu", kaže predsednica skupštinskog Odbora za evropske integracije Elvira Kovač.

Na prethodnom glasanju osam zemalja iznelo je negativan stav prema pitanju unapređenja evropskih integracija Srbije, dok se trenutno spekuliše da su neke od njih promenile poziciju. Pitanje je da li  da je to slučaj sa Holandijom, skandinavskim i baltičkim državama zbog odnosa Srbije prema Rusiji.

Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto ističe da je Srbija spremna za pregovore o Klasteru 3. 

"Evropska komisija je peti put predložila državama članicama da započnu pregovore o Klasteru 3 i očigledno je da je Srbija spremna, ali vidite da je politika proširenja EU neuspešna. Kazaću vam otvoreno i svima je očigledno – Srbija je spremna", naglašava Sijarto.

Pogled ka Berlinu

Procenjuje se da će presudan stav biti onaj iz Berlina. Vlada kancelara Fridriha Merca važi za konzervativniju kada je reč o proširenju Unije. Eurobarometar za 2025. svrstao je Nemačku među četiri zemlje koje se tome protive.

Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka smatra da nije pitanje da li će Nemačka čvrsto biti protiv, koliko je nedoumica da li će biti neutralna u odnosu na stavove drugih zemalja.

"Da li je stvarno Nemačka za ubrzanje puta Srbije ka EU zavisiće od toga i da li je spremna da upotrebi sva svoja diplomatska sredstva, politički uticaj koji ima prema drugim zemljama koje su pokazale skepsu", objašnjava Surlić.

Tamošnje unutrašnje prilike, ocenjuje Surlić, diktiraće tempo evropskih integracija zemalja zapadnog Balkana. Kada je reč o Srbiji, insistira se na napretku na polju vladavine prava, normalizaciji odnosa sa Prištinom i usaglašavanju sa spoljnom politikom Unije.

"Možemo govoriti o nekom geopolitičkom momentu da, uprkos svim slabostima i političkoj krizi koja se očitava u Srbiji u proteklih godinu dana, Nemačka i ostale zemlje ipak procene da je svrha ishodnija – da se da zeleno svetlo i na neki način pruži šansa Srbiji da ubrza demokratske procese i na kraju da to potvrdi kroz put ka Evropskoj uniji", ukazuje Surlić.

U međuvremenu, Srbija je dostavila izveštaj o sprovedenim reformama kao uslov za otvaranje Klastera 3, koji su postavljeni prošle godine. Takođe, prema poslednjem izveštaju Evropske komisije, Srbija je tehnički spremna i vrednosno usklađena za otvaranje Klastera 3.