Italijanski ambasador Luka Gori: Srbija je Evropa, nadamo se skorom proširenju EU na ovu divnu zemlju 

Odnosi Italije i Srbije zasnivaju se na političkom dijalogu, ekonomskoj saradnji, regionalnoj stabilnosti i evropskoj perspektivi Srbije.

Ambasador Italije u Srbiji Luka Gori u intervjuu za RTS kaže da je godina u kojoj Beograd i Rim obeležavaju 145. godišnjicu uspostavljanja diplomatskih veza i 15 godina od potpisivanja Deklaracije o strateškom partnerstvu, veoma važna u produbljivanju bilateralne saradnje.

Srbiju i Italiju čvrsto veže i bogata kulturna saradnja, kaže Gori uoči 2. juna, koji Italija slavi kao svoj nacionalni dan.

U ranijim izjavama govorili ste da su odnosi Srbije i Italije u fazi procvata, italijanske kompanije ovde zapošljavaju blizu 30.000 ljudi. Kako sagledavate dinamiku tih odnosa između dve posete u poslednjih šest meseci – premijerke Meloni Beogradu i premijera Vučevića Trstu? 

– Vidimo odnose koji se razvijaju u poslednjoj godini, organizovali smo dva poslovna foruma Italije i Srbije, prvi u Beogradu prošlog marta i u Trstu prošle nedelje. Srbija je jedina zemlja s kojom je Italija organizovala dva poslovna foruma u jednoj godini, što je takođe potvrda naših dobrih ekonomskih odnosa. Radimo i na obnovi našeg institucionalnog prisustva u Beogradu, jer tokom prošle godine najvažnije italijanske finansijske institucije otvorile su kancelarije u Beogradu, kako bi radili na razvoju naše ekonomske saradnje. Beograd je za Italiju prvi grad van Evropske unije, u kom je italijanski sistem do te mere razvijen. 

A kada je reč o politici, u međunarodnoj areni, kako vidite ishod glasanja o Rezoluciji o Srebrenici u UN? Italija je glasala "za". 

– Posle glasanja važno je da radimo na saradnji i dijalogu, za nas je regionalna stabinost i pomirenje u regionu ključ za budućnost Zapadnog Balkana, zato se zaista nadam da ćemo svi imati priliku za odgovorni pristup i način na koji posmatramo budućnost regiona. 

Kako ocenjujete njen uticaj na odnose u regionu, Italija je u prilici da ih bliže sagleda? 

– Italija, kao što znate, doprinosi regionalnoj stabilnosti ne samo prisustvom na KiM kroz Kfor, gde je veoma značajan italijanski kontingent, mi smo takođe deo Eufora u BiH, tako da smo veoma angažovani u doprinosu regionalnoj stabilnosti i nadamo se da će svi uključeni akteri imati konstruktivnu ulogu u naredim nedeljama.

Italija je svoj stav u vezi sa članstvom Prištine u Savetu Evrope izrazila, pored Nemačke i Francuske, uslovljavanjem formiranjem ZSO. Šta Rim dalje očekuje od Prišine i od nastavka dijaloga Beograda i Prištine? 

– Za nas je formiranje ZSO zaista veoma važno, to je ključni element budućnosti Kosova, ključni element dijaloga Beograda i Prištine i davno istekla obaveza i mi bismo zaista voleli da vidimo da je konačno i ispunjena. Dijalog Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, jedini je postojeći instrument, jedini mehanizam za posredovanje između dve strane.

I kako radi? 

– Pa ne radi kako bismo voleli, tako da bismo morali da se dodatno angažujemo na dijalogu. Mi smo veoma kritični prema jednostranim potezima, akcijama koje je Priština preduzela, uvereni smo da moramo da delamo u okviru dijaloga, mislim na obe strane, i mora se ispunjavati ono što je dogovoreno. Moramo da insistiramo i da obnovimo naše angažovanje da utičemo na Prištinu da bude konstruktivna u dijalogu, jer, kao što sam rekao, dijalog nema alternativu. 

Uskoro će zemlje članice EU birati poslanike EP. Kakva su vaša očekivanja i kakva je atmosfera u Italiji? 

– Ovo je veoma važan trenutak za demokratiju u Evropi, momenat kada se obnavlja političko rukovodstvo EU, komisija, parlament. Veoma važan trenutak i očekujemo, iskreno, novu Komisiju, novi parlament, angažovani smo u nastojanju da učinimo da EU igra važniju ulogu u međunarodnoj areni u veoma kompleksnom trenutku. Ostajem optimista da EU može da bude aktivnija, takođe i u oblasti industrijske politike, da dostigne veću autonomiju kada je reč o ekonomskim i energetskim politikama, i naravno kada je reč o politici proširenja. Jer EU je sada pozvana da radi paralelno na reformama unutra i proširenju spolja. To je izazov, ali je veoma važno.

Šta očekujete od procesa proširenja EU kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu? Uprkos zastoju na jednoj i zamoru na drugoj strani, Rim naglašava podršku Srbiji u evrointegracijama. 

– Razumem frustraciju u Srbiji kada je reč o procesu proširenja. Potpuno razumem razočaranje koje postoji i u ovoj zemlji i u regionu, kada je reč o političkom procesu, koji je zaglavljen poslednjih godina, tako da sada moramo da ga reaktiviramo. Postoji novi momentum u EU, kada je reč o proširenju. Prvi put u mnogo godina proces proširenja se na agendu EU vratio kao prioritet, postoji plan rasta od šest milijardi dolara, što je veoma važno. Italiji je, kada je reč o Srbiji, važno da otvori klaster 3 što je pre moguće. 

Govorimo li o proširenju na Zapadni Balkan ili i istočnije, zajedno sa Ukrajinom, Moldavijom? 

– Italijanska pozicija je jasna. Verujemo da bi proces proširenja na Zapadni Balkan trebalo da bude prioritet, tako da je važno za nas da počnemo od Zapadnog Balkana. U isto vreme, novi politički scenario u Evropi je takav da je proširenje na Ukrajinu veoma važan element politike koju EU razvija, ali za italijanski pristup, proširenje na Zapadni Balkan je prioritet.

U ranijim izjavama, Srbiju ste iz italijanske perspektive opisali kao zapad istoka, da li ste imali u vidu i kulturni uticaj Italije koja je 50-ih i 60-ih godina za Jugoslaviju bila prvi ili najbliži zapad? 

– To je način da kažemo da smo veoma bliski. Srbija vidi Italiju kao najbliži zapad, zapad koji joj je blizak kulturološki, mi isto gledamo na istok, ali važno je da se naglasi da je Srbija Evropa, Srbija je deo evropske kulture, evropskog identiteta, evropske istorije, mi verujemo da Srbija može da doprinese evropskoj kulturi i civilizaciji i zato zaista radimo na tome i nadamo se skorom proširenju EU na ovu divnu zemlju. 

Ovo je godina jubileja – ambasada obeležava vek od kada je kraljica Jelena Savojska, crnogorska princeza, naložila izgradnju italijanske ambasade u Beogradu. Kako se slavi taj jubilej?

To je još jedna godišnjica, zgrada u Birčaninovoj je zaista kuća prijateljstva Srbije i Italije, jer je to zgrada sagrađena sa namerom da bude italijanska ambasada u Beogradu. To je mesto gde se srpske i italijanske delegacije sastaju i gde organizujemo mnoge kulturne događaje, to je mesto gde se razvijaju naše prijateljstvo, saradnja i partnerstvo. Organizovali smo brojne događaje da to proslavimo, u narednim nedeljama to će biti uglavnom muzika, imaćemo koncerte posvećene Pučiniju, jer je ove godine takođe stogodišnjica od Pučinijeve smrti. Usredsredićemo se na muziku, prethodnih nedelja smo se fokusirali na italijansku modu, u rezidenciji smo organizovali modne događaje posvećene Italiji i Srbiji.