Мецола: Украјина не може вечно да чека "таурус" ракете; Русија отписује кредите учесницима рата

Председница Европског парламента Роберта Мецола позвала је Немачку да брзо почне испоруку крстарећих ракета "таурус" Украјини, пренео је Тагесшау.

Мецола је рекла да за то постоји широка подршка у Европском парламенту, као и да Украјина не може да чека вечно, с обзиром на појачане нападе Русије.

На питање да ли би после САД и државе ЕУ требало да дозволе употребу ракета дугог домета против циљева у Русији, и да ли би Немачка морала да испоручује систем ракета "таурус", Мецола је новинама одговорила потврдно, наводећи да је то став ЕП.

"Да, то је и став Европског парламента. Постоји широка подршка овом захтеву", казала је Мецола.

Навела је да Украјина "не може да настави да чека вечно" јер се избори одржавају у западној земљи, односно у Немачкој, док "у Украјини људи гину у рату сваки дан".

(Танјуг)

Председник Русије Владимир Путин потписао је закон о отпису дуга до десет милиона рубаља, или око 92.000 евра, у кредитима за учеснике рата у Украјини, наводи се у документу објављеном на сајту званичног издања правних аката.

Нови закон се односи на мобилисане, на војна лица која су служила војни рок у Оружаним снагама Русије и склопила уговор на период од годину дана или више за учешће у Северном војном округу до 1. децембра 2024. године, и на њихове супружнике, прененосе РИА новости.

У документу се наводи да обавезе по кредиту престају ако је судски акт о наплати потраживања ступио на снагу пре 1. децембра ове године, и ако износ дуга не прелази десет милиона рубаља од дана потписивања уговора о служби у Оружаним снагама.

Кредит се отписује и ако је дужник преминуо или га је суд прогласио умрлим или инвалидом прве класе.

У документу се наводи и да је потпуни или делимични прекид извршног поступка могућ ако грађанин учествује у војној служби, служи у трупама Руске гарде или је запослен у одељењу унутрашњих послова који помаже агенцијама Федералне службе безбедности (ФСБ) у регионима који су у близини зоне специјалне операције у Украјини.

Исте олакшице у враћању кредита су предвиђене и за припаднике ваздухопловства и чланове њихових породица.

(Танјуг)

Пољски пољопривредници блокирали су гранични прелаз Медика са Украјином, јавили су локални медији.

Један од главних граничних прелаза између Пољске и Украјине пољопривредници су блокирали у знак протеста због трговинског споразума између Европске уније и Меркосур-а, трговинског блока јужноамеричких земаља, за који кажу да ће смањити конкурентност њихових производа, јавила је Пољска новинска агенција, пренео је Ројтерс.

Пољопривредници протестују и зато што није испуњен њихов захтев да Пољска задржи субвенције за пољопривреду на нивоу из 2023. године.

Пољски министар пољопривреде рекао је да подржава захтеве пољопривредника у вези са споразумом Меркосура, као и да ће Влада о томе говорити на својој следећој седници.

Очекује се да ће блокада граничног прелаза са Украјином трајати 24 сата.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски сматра да постоје све шансе да се рат оконча 2025. године, саопштио је током разговора са страним медијима у оквиру треће међународне конференције о безбедности хране "Жито из Украјине", јавља дописник Укринформа.

"Што се тиче тога када ће се рат завршити... онда када Русија жели да се овај рат заврши. Онда када ће Америка имати јачу позицију. Онда, када ће Глобални југ бити на страни Украјине и на страни окончања рата“, рекао је Зеленски.

Шеф украјинске државе је нагласио да је сигуран да ће се све ове акције пре или касније десити и да ће одлуке бити донете.

"Биће то тежак пут, али сам сигуран да имамо све шансе да то урадимо следеће године", нагласио је Зеленски.

(Укринформ)

Запад се суочава са највећом претњом од 1945. године, изјавио је генерал Џек Кин, војни саветник новоизабраног председника САД Доналда Трампа, поводом опасности од ескалирања сукоба у Украјини у нови светски рат.

"Ратне игре са све ратоборнијом осовином сила довеле су Запад у највећу опасност од краја Другог светског рата", рекао је Кин за Тајмс.

(Танјуг)

Руски дронови и ракетни напади оштетили су 321 украјински лучки инфраструктурни објекат од јула 2023. до сада, изјавио је председник Украјине Володимир Зеленски.

Навео је и да је у ударима оштећено и 20 цивилних бродова других земаља.

(Reuters)

Након што су руске снаге појачале таласе контранапада, Украјина је изгубила више од 40 одсто територије у руској Курској области, коју је заузела у изненадном нападу у августу, изјавио је високопозиционирани извор из украјинске војске.

Извор из Генералштаба украјинске војске, који је желео да остане анониман, рекао је да је Русија распоредила око 59.000 војника у Курској области, од када су украјинске снаге ушле на ту територију ухвативши Москву неспремну, након две и по године од почетка руске инвазије на Украјину, пренео је Ројтерс.

"До сада смо највише контролисали око 1.376 квадратних километара (у Курској области), сада је, наравно, ова територија мања, а непријатељ појачава своје контранападе. Сада контролишемо око 800 квадратних километара. Задржаћемо ову територију докле год је војно могуће", рекао је извор из украјинске војске.

Курска офанзива је била прва копнена инвазија на Русију коју је извршила страна сила, од Другог светског рата.

Извор из Генералштаба украјинске војске је рекао да је регион Кураков тренутно најопаснији за Кијев, јер су у њему руске снаге напредовале 200 до 300 метара дневно, и успеле су да са оклопним возилима пробију линије украјинске војске у неким областима, уз подршку беспилотних летелица.

Град Кураков је одскочна даска ка критичном логистичком чворишту Покровск у Доњецкој области.

Извор из украјинског Генералштаба је рекао и да Русија у овом тренутку има око 575.000 војника који се боре у Украјини, са циљем да повећа своје снаге на око 690.000 војника.

Исти извор је поновио да је око 11.000 севернокорејских војника стигло у област Курска као подршка Русији, али да је главнина њихових снага и даље на обуци.

(Танјуг)

Италијански министар одбране Гвидо Крозето саопштио је да не мисли да руски председник Владимир Путин жели да прошири свој рат против Украјине и отвори сукоб са другим државама.

"Увек постоји разлог за забринутост када се суочите са особом која је одлучила да његове трупе пребаце тенкове преко границе суверене државе", рекао је Крозето новинарима у Напуљу на питање о могућим претњама по Европу од Русије.

Крозето је додао да мисли да Путин нема интерес и жељу да прошири рат на друге државе, преноси Анса.

Италијански министар одбране је такође истакао озбиљност чињенице да је Русија добила "помоћ од 10.000 севернокорејских војника", наводи агенција.

(Танјуг, Анса)

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев изјавио је да би сукоб у Украјини могао да буде окончан уколико НАТО престане да подржава и распирује рат.

"Ако НАТО прихвати реалност и престане да распирује сукоб у Украјини, овај рат може да се оконча без нових жртава", рекао је Медведев у интервјуу за медијску кућу Ал Арабија, пренео је Тас.

Такође је коментарисао могућност употребе нуклеарног оружја, наглашавајући да Русија не жели да га користи и да би то била "крајња мера".

Медведев  је рекао да ће се Русија придржавати своје нуклеарне доктрине коју је потписао председник Владимир Путин.

"Одлука о употреби нуклеарног оружја, ако дође до те тачке, припада врховном команданту, односно председнику. Иако постоје ризици, они се могу контролисати", закључио је Медведев.

(Танјуг, Тас)

Амерички министар одбране Лојд Остин изјавио је да очекује да ће севернокорејски војници ускоро учествовати у борбама у Украјини.

"Постоји око 10.000 севернокорејских војника у Курској области. Очекујем да ће они ускоро учествовати у борбама", рекао је Остин током конференције за медије на Фиџију и додао да су они већ интегрисани у руске војне формације.

(Танјуг)

Оружане снаге Украјине извеле су ракетни на луку Бердјанск у Заполоршкој области, преноси Известиа.

У нападу није било повређених, а пожар настао приликом напада је угашен.

 (Известиа)

Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп разматра могућност да за специјалног изасланика за руско-украјински сукоб именује некадашњег изасланика САД за Западни Балкан, Ричарда Гренела, наводи Ројтерс позивајући се на четири неименована извора.

Гренел, који је био и амерички амбасадор у Немачкој, имао би кључну улогу у Трамповим напорима да оконча рат, уколико буде коначно изабран за ту функцију.

Иако тренутно не постоји специјални изасланик САД посвећен искључиво решавању конфликта између Русије и Украјине, извори истичу да Трамп разматра могућност успостављања те функције.

Исти извори, међутим, напомињу да није сигурно да би Гренел прихватио ту понуду.

Трамп је током предизборне кампање обећао да ће брзо окончати руско-украјински сукоб, иако није прецизирао како ће то постићи.

Током једног Блумберговог округлог стола у јулу, он је предложио стварање "аутономних зона" као решење за конфликт.

Такође је наговестио да се противи чланству Украјине у НАТО у скоријој будућности, што је став који дели са многим Трамповим савезницима.

Током Трампове предизборне кампање, он је био један од водећих кандидата за секретара за државну безбедност, али је на ту функцију на крају изабран сенатор са Флориде, Марк Рубио.

(Танјуг, Reuters)