У Риму – јединствени аеродром за летеће таксије у Европи
Реч „вертипорто" настала је не би ли дефинисала аеродроме на које слећу "vtol" возила која узлећу и слећу вертикално (electric vertical take-off and landing) а који се једноставније зову аеротаксијима. Онај у Риму има карактеристике које су јединствене у Европи, а у Милану се та врста аеродрома тек гради, док су се и други градови кандидовали да постану центри такозваног „напредног кретања".
Прошле године је отворен први вертипорто у Риму чиме је Италија званично ушла у доба Urban Air Mobility UAM тј. јавног превоза ваздушним путем. То значи да се ова земља припрема за увођење аеротаксија.
Главни град Италије је, захваљујући структури коју су реализовали аеродроми Рима у зони међународног аеродрома Фјумићино, предвидео ову врсту услуге ове године али то за сада још није реализовано.
И Милано се спрема да на делу неба изнад града прихвати летеће таксије након што су Sea и Skyports потписали уговор у јулу ове године са Лилиумом који је један од произвођача летећих таксија, што ће довести до увођења ове врсте јавног превоза на небу изнад региона Ломбардије и у читавој северној Италији.
Вертипорти летећих таксија у Риму
Аеродром тј.вертипорто у Риму је инфраструктура на око 5.500 квадратних метара а први пробни лет обављен је 2022. на електричном летећем таксију Volocopter 2X једне стартап компаније из Немачке. Електрични аеротакси, модел VoloCity је узлетео захваљујући снази 18 мотора са електричном батеријом, летећи 40 километара на сат у трајању од пет минута и на висини од 40 метара.
Овај тест обављен пре две године је само први корак у ширем екосистему градског транспорта који ће смањити ширење CO2 и акустичку загађеност јер мотори врло тихо брује при полетању и узлетању док су при летењу нечујни, а од Римског аеродрома Фјумићино до центра града летели би 20 минута.
И мада је било предвиђено да ће такси полетети већ ове године, те редовно летети за време 2025. која је година јубилеја у Риму у коме се очекује преко 30 милиона туриста, то се још није догодило.
Такође је полетање било предвиђено до 2026. године у Милану у коме се одигравају Зимске олимпијске игре те године, а до 2030. у Италији се надају да ће свакодневно да се превози 2.000 путника који ће користити ове летеће таксије у Милану и околини. И град Кјођа жели да отвори свој вертипорто као и Пјаћенца и они се надају да ће то бити у наредне две године.
Шта каже Европска агенција за авионску сигурност
Европска агенција за авионску сигурност (ЕАСА) објашњава да су вертипори намењене зоне које пружају потребне инфраструктуре за авионски саобраћај људи и робе на сигуран начин а путем Vtol-a. Да би били реализовани потребно је да буду лако приступачни, са добром повезаошћу од и ка улицама, железничким станицама и метроима те аутобусима и сл. Могуће их је реализовати на нивоу улица али и на крововима зграда.
У Риму се ради на томе да се пронађу сигурне зоне које ће такође бити исплатљиве римским компанијама. Римски вертипорто поседује три специфичне карактеристике које га чине јединственим у Европи: налази се унутар једне велике аеродромске структуре (Међународни аеродром „Леонардо да Винчи"), предвиђа једну инфраструктуру за електрично пуњење "e-vtol-a" и истовремено је и регулаторни sandbox тј. контролисано окружење у којем се могу спроводити тестови и студије и на авионима и на технологијама пуњења.
На римском аеродрому ће бити реализована чекаоница за путнике у којој ће бити и ресторан.
Вертипорти у Милану
Што се Милана тиче, општина Милано је заједно са Sea, – компанија која управља миланским аеродромима, предвиђа рођење једног важног вертипорта на Малпенси који ће се звати мини-хаб док би они градски требало да буду врло мали, три до четири квадратна метра. Циљ, иако време све брже пролази, јесте да се изграде до почетка Зимских олимпијских игара Милано Кортина 2026.
Политехнички универзитет у Милану је анализирао где би могли да буду смештени вертипорти у зони Милана и издвојио 17 зона, једну на Малпенси, једну на аеродрому Линате, девет у самом граду и шест у региону.
Вожња летећим таксијем би требало да кошта од 120 до 150 евра да би се после цена спустила на 80 од аеродрома до центра града. Летећи такси кога би направила фирма Лилиум а која чека дозволу од Easea и Faa (Федералне авионске администрације) у Америци, превозила би од двоје до седморо људи са брзином од 300 километара на сат и могла би да пређе 190 километара.
До сада је наручено 796 оваквих таксија од који 100 од авионске компаније Saudia. Да би све ово било могуће у Милану ће убрзо да се створи нова компанија у којој ће "Sea" имати 51% одговорности, Skyport 30%, а два аеродрома који су и акционари Sea, 19%.
Ова компанија ће се бавити изградњом и управљањем пистама и инфраструктурама које су потребне за узлетање и слетање електричних аеротаксија. Да би се изградила прва четири вертипорта предвиђено је да се уложи 30 милиона евра. До 2030. сматра се да ће зарада бити већа од 13 милиона.
А шта су то летећи скутери?
Зове се Jetson One и прави се у Арецу, достиже брзину од 100 км на сат и лети на висини од 400 метара. Ово је дрон са једним местом који узлеће и слеће вертикално и први је у новој класи летећих ултра-лаких возила који ће се користити свакодневно на небу изнад градова у Италији.
Jetson One је припада истоименој шведској компанији али се производи у Арецу. До сада их је продато 400, а са испорукама ће бити започето крајем ове године. За сада ће бити коришћен у спортске сврхе на приватним аеродромима а планови за наредне године су много амбициознији.
Из компаније кажу да ће у будућности бити коришћен за транспорт органа и крви, за градски превоз, са наводњавање поља и сл. Jetson One може да се вози двадесет минута, терет који може да понесе је 95 килограма, брзина му је 102 километра на сат, а достиже висину од 405 метара а цена му је око 100.000 евра.
И док се чекају међународне дозволе и прилагођавање инфраструктура овим новим летелицама, Италија и остатак света се ближе ономе што је некада био само научнофантастични филм, а данас врло блиска будућност.
Коментари