Ristić: Protivimo se selektivnoj kulturi sećanja, 24 sata dnevno pokušavamo da sprečimo usvajanje rezolucije o Srebrenici

Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić bio je u jučerašnjoj delegaciji Srbije u Donjoj Gradini, na obeležavanju Dana sećanja žrtava ustaških zločina, što je na njega, kaže, ostavilo veliki utisak.

“Svaki put kada odete u Jasenovac, kada odete u Donju Gradinu, ali i na brojna druga stratišta pripadnika našeg i drugih tada jugoslovenskih naroda u Drugom svetskom ratu, shvatite u stvari šta materijalizovana mržnja u datim istorijskim okolnostima može da učini. I kakvu pogibelj može da načini”, rekao je Ristić.

To je, ističe, mesto za tugovanje, ali i za suočavanje sa sposobnošću ljudskog bića da nasrne na drugo ljudsko biće samo zato što ono ima drugačiji identitet ili ima karakteristike koje u određenom ideološkom ili nekom drugom konceptu nisu prihvatljive.

“Ovde pre svega mislim na totalitarne ideologije kakve su bile nacizam, fašizam, hrvatsko ustaštvo i druge”, kaže Ristić i izražava žaljenje što se sadašnja koncepcija muzejske postavke u Jasenovcu zasniva na tome da su u logoru stradale žrtve pojedinci – bez navođenja njihovog porekla.

Ističe da međunarodna naučna zajednica i dalje utvrđuje broj stradalih u Jasenovcu, iako su procene da je stradalo oko 700.000 Srba, 80.000 Roma i više od 20.000 Jevreja.

“Ono što je sigurno, na teritoriji NDH stradalo je više stotina hiljada pripadnika našeg naroda i nekoliko desetina hiljada pripadnika jevrejskog i romskog naroda u kontekstu genocida koji je nad njima počinila NDH“, rekao je Ristić.

"U Srebrenici nije bilo ni genocidne namere, ni radnje"

Govoreći o Rezoluciji o Srebrenici, koja bi ove nedelje ponovo mogla da se nađe na dnevnom redu UN, Ristić je rekao da je Srbija već mnogo učinila da to spreči i da su brojne zemlje saznale šta se zaista desilo u julu 1995. godine u Srebrenici.

“Sa druge strane, već dva puta inicijatori, kosponzori odlažu glasanje o toj rezoluciji u Generalnoj skupštini Ujedinih nacija, upravo zato što nailaze na jedan ozbiljan i u činjenicama utemeljan otpor, ne samo Republike Srbije, već mnogih slobodarskih država u svetu”, rekao je Ristić.

Ističe da je Srbija utemeljena na poštovanju međunarodnog prava, istorijskih činjenica i želji da se ne primenjuje selektivna kultura sećenja. Podseća da je na teritoriji BiH u periodu od 1992. do 1995. na brutalan način ubijeno oko 3.500 Srba.

“Dakle, Srbija je uvek jasno i odlučno osuđivala zločin u Srebrenici iz jula 1995. godine. Mi nismo saglasni sa kvalifikacijom i to sada ne govorim kao ministar, govorim kao istoričar koji se četvrt veka bavi kulturom sećanja. Znate, taj zločin jeste zločin, nema nikakve dileme, ali on ne sadrži elemente genocida. On pre svega ne sadrži genocidnu nameru, a potom i genocidne radnje. I to je potpuno jasno”, kaže Ristić.

Prema njegovim rečima, ova rezolucija ima za cilj da ojača težinu presuda suda u Hagu koje su, kako kaže, uvek izazivale ozbiljne kritike u stručnoj javnosti.

“Ono na čemu radimo 24 sata dnevno, to je da što veći broj država bude odsutan iz sale, suzdržan, odnosno da glasa protiv, i da na taj način ne može da se postigne apsolutna većina u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija”, kaže Ristić.

To što je iz Crne Gore najavljena podrška toj rezoluciji, ministar vidi kao ozbiljan pritisak na tu državu.

"Senzacionalno izveštavanje o tragedijama nedopustivo"

Kao novi ministar informisanja, Dejan Ristić najavljuje intenziviranje aktivnosti i otvorenog dijaloga sa predstavnicima medija, ali i sa tužilaštvima i drugim institucijama - kako bi se otpočeo proces stvaranja ambijenta u kojem bi tragedije i traume koje pogode čitavo društvo, poput masovnih ubistava ili nestanka deteta, u medijima bili tretirani na odgovarajući način.

 “A to je sa dignitetom, sa poštovanjem, sa pijetetom prema onima koji su oštećeni, dakle prema žrtvama, prema ranjenima, prema njihovim porodicama, prema lokalnoj zajednici, prema čitavom društvu i čitavoj našoj državi”, rekao je Ristić.

Navodi da Ministarstvo sprovodi čitav niz edukativnih programa i programa koji imaju za cilj jačanje kapaciteta u oblasti javnog informisanja, kako bi se poslala poruka da u takvim situacijama nema mesta senzacionalizmu.

Što se tiče vređanja i ugrožavanja bezbednosti novinara, ističe da će Ministarstvo inicirati sve one postupke i procese koji imaju za cilj snaženje bezbednosti novinara u javnom prostoru i u društvu.