Samit lidera EU i Zapadnog Balkana u Briselu, čekajući deklaraciju

Samit Zapadnog Balkana i Evropske unije je u toku. Više tema je u fokusu, između ostalog ekonomija, plan za ekonomski razvoj Zapadnog Balkana, plan od šest milijardi evra koje je predstavila prošlog meseca Evropska komisija.

Prvi put prilika da se na najvišem političkom nivou razgovara o tome sa zemljama na koje se taj plan odnosi.

Takođe i pitanje koje stavljaju predstavnici Evropske unije u prvi plan je usklađeno sa spoljnom politikom Evropske unije uključujući i sankcije prema Rusiji.

Takođe u centru pažnje je i pitanje normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Lideri, odnosno zemlje članice Evropske unije, usvojili su deklaraciju u kojoj se između ostalog podržava punopravno članstvo Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i naglašava namera da se proces pristupanja ubrza.

S druge strane, od zemalja regiona se očekuju reforme i posvećenost vrednostima Evropske unije, kako se kaže u toj deklaraciji.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić kaže da "mi sa Zapadnog Balkana možemo da dobijemo dodatna sredstva od nekih čak šest milijardi evra".

"Očekujem četiri milijarde u kreditima i dve milijarde kroz grantove, odnosno bespovratna sredstva. Naravno, to će biti kao i uvek u partnerstvu sa EU, u saradnji sa EU uslovljeno nekim reformama, ali mi od reformi ne bežimo. Mislimo da su one uvek u interesu i naših građana i naše privrede, tako da ćemo nastaviti da se bavimo reformama i pre svega da ostajemo posvećeni oblasti vladavine prava“, kaže Brnabićeva.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da će na Samitu sa Zapadnim Balkanom potvrditi još jednom odlučnost da raširenih ruku dočekaju ove zemlje kao članice Evropske unije.

"To znači da treba da se provedu reforme, pre svega u oblasti vladavine prava, ali da i Evropska unija mora da uradi svoj domaći zadatak i pripremi se za proširenje“, naglasio je Mišel.

Normalizacija odnosa Beograda i Prištine je jedna od stvari koja se naglašava neprekidno na ovakvim sastancima, kao pitanje koje treba da se reši pre potencijalnog članstva zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.

Juče su ministri evropskih i opštih poslova usvojili zaključke o politici proširenja svim zemljama pojedinačno, a u delu koji se odnosi na Srbiju kaže se između ostalog da se poziva Evropska komisija i visoki predstavnik Borelj da dopune poziciju za poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa sa Prištinom, kako bi ona održavala obaveze Srbije proistekle iz sporazuma o normalizaciji i aneksa o implementaciji i zahteva.