Брисел о Нацрту закључка о проширењу, хоће ли мерила за Поглавље 35 бити допуњена

Савет министара општих или европских послова требало би данас да усвоји детаљне закључке о политици проширења и о свакој од земаља у том процесу појединачно, као и да донесе неке битне одлуке као што је одлука о отварању преговора или додељивање статуса кандидата за неке земље.

Kадa је реч о Србији, у нацрту закључака, у који је РТС имао увид, понавља се познати став да ће владавина права и нормализација односа са Приштином одлучити и одредити темпо преговора о приступању Србије.

Такође се очекује од Србије да појача напоре, да учини више у области владавине права, реформи правосуђа, слободе медија, усклађивању са спољном политиком Европске уније, укључујући и увођење санкција према Русији.

Што се тиче нормализације односа са Приштином, у нацрту закључака између осталог се очекује и од Београда и од Приштине да у потпуности, без предуслова и одлагања, примене оно што је договорено у оквиру споразума о путу ка нормализацији односа и анекса о његовој имплементацији, као и да се поштују све обавезе које произлазе из дијалога.

С друге стране, земље чланице очекују и траже од Европске комисије и високог представника Жозепа Бореља да хитно, како се каже, пре краја јануара, у преговарачко Поглавље 35 унесу став, односно допуне мерила за ово поглавље, како би она одразила обавезе Србије из споразума о путу ка нормализацији и анекса о имплементацији које је договорен у Охриду.

Мађарски вето за Украјину би могао све да стопира

Хоће ли ови закључци за Србију и уопште сви закључци о политици проширења бити заиста и усвојени ове недеље, зависи пре свега од текуће дебате о отварању преговора о чланству са Украјином.

Мађарска је, као што је познато, најавила вето на ову одлуку. Премијер Орбан је више пута рекао да неће моћи да се сложи са отварањем преговора, као ни са финансијском помоћи која је најављена од 50 милијарди евра у наредних неколико година за ову земљу, ако се пре тога не одржи нека врста стратешке дебате о односима ЕУ и Украјине.

У таквој ситуацији мађарски вето би могао да доведе и до блокаде свих других одлука, па и за Западни Балкан и Србију, јер неке земље најављују да у одсуству одлуке за Украјину неће да се сложе са одлукама и корацима за друге земље.

О свему томе, односно о отварању преговора са Украјином, Молдавијом, али и Босном и Херцеговином и кандидатском статусу за Грузију, неће одлучивати министри данас, већ ће то остати за лидере на Самиту у четвртак и петак. За сада око свих тих одлука влада потпуна неизвесност.