Briselski sporazum deceniju kasnije, da li je to jedini fijasko EU

Incidenti, hapšenja, lažne optužbe deceniju posle potpisivanja sporazuma koji je trebalo da reguliše normalizaciju odnosa, na Kosovu i Metohiji položaj Srba sve teži. Priština ne prestaje sa izazivanjem kriza i incidenata kao i odbijanjem formiranja ZSO.

"Posebnu odgovornost snosi pre svega međunarodna zajednica, EU i oni koji su podržali proces dijaloga zato što su oni bili dužni da izvrše potreban pritisak na Prištinu da ZSO bude formirana. ZSO predstavlja kičmu dijaloga", kaže  direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

Jedan od potpisnika sporazuma, danas ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, na Briselski sporazum gleda kao najveće dostignuće Srbije u političkom smislu te reči posle 1999. godine i Rezolucije 1244.

"Priština, Albanci su prevarili Evropsku uniju – osim ako oni to nisu zajedno uradili – i sve nas i čitav svet. Zato mi to sada moramo da sprečimo, zato je i tačka broj jedan formiranje Zajednice srpskih opština", kaže ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Sporazum je, ocenjuju analitičari, otvorio Srbiji evropski put i pristupne pregovore i doveo zemlju na povoljnu poziciju u međunarodnoj političkoj i ekonomskoj sferi čime je u proteklih deset godina osnažila potencijale i u regionu obezbedila vodeće mesto.

"To je jedini ugovor iza koga stoji EU, dakle i slovom i potpisom koji je pola ispunjen, pola nije i to ulazi u bilans EU koji joj ne ide u prilog. To je jedan fijasko EU i pokazuje da Evropska unija u stvari nije imala kredibilitet sve ovo vreme", napomenuo je analitičar Zoran Milivojević.

Šest meseci pregovora i deset rundi razgovora zaključeno je u 15 tačaka, od kojih se šest odnosi na Zajednicu srpskih opština kao osnovni uslov Beograda da bi se krenulo dalje u dijalogu.

"Kad prihvatiš jedan plan moraš da prihvatiš i obaveze i ono što ti traže, u ovom slučaju ono što zanima Beograd je Zajednica opština sa srpskom većinom, koja podrazumeva veću autonomiju Srba na Kosovu od onoga što je garantirano kosovskim ustavom i Ahtisarijevim planom", kaže analitičar Nedžmedin Spahiju.

Upućeni smatraju da je ključ u Vašingtonu jer ima i sredstva i mehanizme da odlučujuće utiče na Prištinu povodom ispunjavanja uslova. Evropska unija je u tom slučaju, na temu Briselskog sporazuma, izgubila politički kredibilitet.

Predsednik Aleksandar Vučić napominje da je to obaveza koja postoji od 19. aprila 2013. godine.

"Da ne bismo završili kao što su se neki drugi sporazumi završavali i posle toga izbijali ratovi kao što su neki evropski lideri govorili da je to bila igra i da je to bio most da bi neki dobili vreme lepo da oni ispune svoje obaveze, svoj zadatak. Mi u Srbiji možda smo glupi, ali nismo toliko glupi, a imali smo sad prilike i da naučimo od svih kako to izgleda u svetu i čekamo da ispunite ovo što su vaše obaveze i onda ćemo sa najvećom radošću da prionemo na posao da pokažemo koliko smo pouzdan partner i koliko želimo da učinimo ono za šta smo dali javnu reč", rekao je Vučić. 

Nova runda dijaloga između Beograda i Prištine na najvišem nivou zakazana je za 2. maj.