Intervju: Radovan Jelašić, guverner NBS

Odgovarajući na pitanje voditelja "Svedoka" Glavnog i odgovornog urednika informativnog programa RTS-a Nenada Lj. Stefanovića, kako gleda na različite sugestije o kursu dinara guverner Jelašić kaže:

- Ne gledam sa koje strane dolaze saveti već šta je dobro. Ova zemlja se mora prilagoditi realnosti. Prvih osam godina tranzicije, sa jevtinim stranim novcem i prekomernom potrošnjom, je prošlo.

(Snimak "Svedoka" možete pogledati/preuzeti na našoj strani Emisije)

Mislim da bi bilo neodgovorno i finansijski jako skupo ograničavati do koje vrednosti može dinar da pada -  to ima neke psihološke prednosti, ali ekonomski teško može da funkcioniše.

Sada se jasno vidi da zaduživanje u stranoj valuti nije najbolje rešenje, a  veliki broj pravnih lica je to namerno radio. Međutim, to više ne može da funkcioniše.

Mnogo više se bojim za one kredite koji su vezani za švajcarski franak, a to je polovina kredita - u tim slučajevima je teže finsirati mesečne rate.

Narodna banka Srbije je kako bi odbranila dinar i smanjila inflatorne pritiske potrošila oko milijardu i po dinara, rekao je Jelašić i kazao da Srbija ima oko 230 milijardi dinara robnih rezervi, što je znatno više nego pre deset godina.

Jelašić kaže da nema uticaja tajkuna na sistem bankarskog poslovanja i da NBS određuje kurs na osnovu onoga što banke prijavljuju. 

Srbija od MMF može da dobije maksimum dve milijarde dolara, ali treba videti šta će biti sa privrednim rastom i sa tekućim finansiskim deficitom, jer pad uvoza dovodi do potrebe intervenisanja drugih međunarodnih finansiskih institucija što nije dobro Srbiju, objašnjava Jelašić.

Guverner skreće pažnju na to da je suštinski problem Srbije velika potrošnja, i da bi se postojeći model zaduživanja i privatizacije morao promeniti.

Jelašić demantuje "konflikt" između NBS i premijera zbog vladine potrošnje, i kaže da je u pitanju samo različito viđenje problema.

Prema njegovim rečima inflacija je u januaru i februaru bila 5,3 odsto, a da je do kraja godine planirano da ona bude oko 10 odsto. Jelašić podseća da su NBS i Vlada potpisale memorandum o zajedničkoj kontroli inflacije, u kojoj bi svaka strana trebalo da preuzme odgovornost za određeni sektor.

Na pitanje da li će u toku godine doći do smanjenja plata i penzija, Jelašić kaže će nakon pregovora sa MMF-om Vlada morati da se pozabavi rashodima i prihodima, i da od nje zavisi da li će to pitanje regulisati kroz subvencije, zarade ili regulisanje broja zaposlenih.