Brnabićeva za Ekonomist: Vučić gura sve liberalne stvari u Srbiji

Ana Brnabić je u opširnom intervjuu za londonski Ekonomist radio rekla da nikada nije upoznala nekoga ko toliko naporno radi na sebi.

"On razume greške koje je pravio u prošlosti, greške koje danas pravi, uči se i unapređuje. To je osobina za divljenje koju bi trebalo da ima više političara na Balkanu. Mislim da svi možemo od njega da učimo", rekla je Brnabićeva.

Dodala je da je, kada se pridružila Vladi Srbije u avgustu 2016. kao ministarka za javnu upravu i lokalnu samoupravu, shvatila da je veoma lako raditi sa Vučićem.

Na pitanje da li je "liberalnija" od njega, Brnabićeva je rekla da je "svakako tako na površini", ali da je nemoguće to porediti jer, kako je objasnila, ona nema toliku moć.

"Ja nemam jaku političku stranku iza sebe. Imam njihovu podršku u parlamentu, ali ja nisam član stranke, pa je meni lakše da budem liberalnija. S druge strane, on je taj koji je gurao sve istinski liberalnije stvari u Srbiji", rekla je Brnabićeva.

Kao primer, navela je da je Vučić stao iza Briselskog sporazuma ističući da je zbog toga bio žestoko kritikovan.

Premijerka je istakla i da se Vučić zalagao za "veoma nepopularne, ali veoma potrebne, mere finansijske konsolidacije", kao i da je podržao Zakon o radu.

Posebno je naglasila da je Vučić bio taj koji je bio za prvu ženu premijera, koja je deklarisani pripadnik LGBT populacije.

Povodom kritika da je Vučić taj potez povukao jer je to bilo korisno za vladajuću koaliciju, Brnabićeva je ocenila da je "to lako reći", ali ne i učiniti u Srbiji.

"Mislim da je to bio hrabar politički potez, a da je danas lako kritikovati to kao pi-ar trik", rekla je Brnabićeva.

Upitana da li je oklevala kada joj je ponuđeno mesto premijera, premijerka je rekla da je njena jedina briga bila da nema dovoljno iskustva i da se pitala da li će moći da radi taj posao, a Srbija, naglasila je, nema vremena za gubljenje.

Ipak, Brnabićeva je rekla da je verovala u sebe i da je imala podršku predsednika Srbije, koji je prethodne tri godine bio premijer, čak i oblastima koje nisu njena jača strana.

"Mislim da brzo učim, mnogo se trudim i trudim se da promovišem Srbiju na najbolji mogući način. Mislim da činim veoma dobar tim sa predsednikom i da jedno drugome popunjavamo propuste veoma dobro", poručila je Brnabićeva.

Brnabićeva o Kosovu, EU, Rusiji...

Srbija će u predstojećim mesecima pokušati da nađe dugotrajno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, izjavila je predsednica Vlade.

"Ono što sada pokušavamo da nađemo jeste trajno rešenje, kako se ne bi ostavio otvoreni problem", rekla je Brnabićeva i navela da će u predstojećim mesecima Srbija pokušati da nađe dugotrajno rešenje.

Premijerka je, na pitanje da li bi upotrebila reč nezavisno Kosovo, naglasila da taj izraz ne bi koristila, jer bi to otvorilo Pandorinu kutiju.

Brnabićeva je istakla da je EU trajno opredeljenje i važan cilj Srbije, ali da se ne promoviše zbog novca već zbog sistema vrednosti.

"Zato želimo da budemo deo EU", rekla je ona.

Na konstataciju novinarke da to podrazumeva i odnos prema otvorenim pitanjima poput odnosa Rusije i Ukrajine, predsednica Vlade je rekla da je Srbija u poslednje tri-četiri godine uspostavila iskrenu politiku i to najviše zahvaljujući predsedniku Vučiću.

"Otvoreno podržavamo Ukrajinu, a sa Moskvom imamo bliske veze – i tradicionalne, verske, energetske, ekonomske veze i ona nam je važna kao i EU. A to znaju i Putin i Moskva", rekla je Brnabićeva.

"Srbi ne sude drugima na osnovu nacionalnosti"

Na pitanja o Haškom tribunalu i Srebrenici, predsednica Vlade je rekla da se u Srebrenici dogodio strašan zločin zbog koga se oseća loše, ali ne misli da je to bio genocid.

"Ne mislim da je bio genocid. Bio je to užasan, užasan zločin. Teško mi je da govorim o tome. Zločin zbog kojeg se osećam loše, zbog kojeg se stidim jer je napravljen u ime Srba, zločin koji je stvorio sliku o Srbima kakva ne treba da se stvara, sliku o Srbima kao konzervativnim, homofobičnim ljudima. A Srbi nisu takvi, Srbi su otvoreni, ljubazni, srdačni ljudi, koji ne cene druge po tome kojeg su opredeljenja, već da li je neko dobar ili loš čovek. Ljudi koji na kraju dana ne sude o drugima na osnovu nacionalnosti. Osećam se užasno zbog 90-ih i onoga što je urađeno u ime Srba", rekla je Brnabićeva.

Predsednica Vlade ne misli da je Haški tribunal zadovoljio pravdu i da je zaista doprineo pomirenju.

Ne slaže se ni sa onima koji kažu da pomirenje nije bio primarni cilj Haškog tribunala.

Rekla bi, kaže, da se na njega drugačije gledalo, Haški tribunal bi doneo pomirenje.

Na pitanje šta bi moglo da bude drugačije, Branabićeva je rekla da se neće prepirati oko presuda, nego u vezi sa ljudima koji nisu bili osuđeni.

"Mislim da smo imali užasne zločine u operaciji 'Oluja', više od 250.000 ljudi proterano je iz Hrvatske, etnički očišćeno, imali ste više od 2.000 ubijenih, i ti ljudi su bili invalidi ili stari ljudi, ali niko nije bio odgovoran na kraju dana, svi generali su oslobođeni", rekla je Brnabićeva.

Na primedbu da jesu osuđeni bosanski Hrvati, ona je napomenula da bosanski muslimani nisu.

Niti s kosovske strane, kosovske tzv. OVK, ne možete da kažete da nije bilo zločina protiv Srba i drugih nealbanaca, ali svi su slobodni, ukazala je predsednica Vlade.

Istakla je da je njena krajnja poenta da ostavimo to iza sebe i gledamo ka budućnosti, naporno da se trudimo jer dolaze nove generacije, a imamo mnogo toga zajedničkog.

"Jedna od kontradiktornosti u mom imenovanju (za premijera) bila je da je moj deda Hrvat. Provela sam mnogo vremena u detinjstvu tamo, imam prijatelje tamo, često odlazim tamo i volim da idem tamo. Te stvari pokazuju da imamo mnogo toga zajedničkog i da treba da gledamo ka budućnosti", rekla je Brnabićeva.

Istakla je da je nekadašnja SFRJ bila divna zemlja sa velikim potencijalom, ali da ne bi ponovo eksperimentisala sa tim.

"Volela bih da vidim ujedinjen Balkan, bez granica, koji radi zajedno, koji se pomirio", rekla je ona.

"Iz Vlade nema pritiska na nezavisne medije"

Na pitanja o slobodi medija, predsednica Vlade je rekla da ne vidi na koji način se dovodi u pitanje sloboda medija u Srbiji, "jer imamo više od 1.600 medija, što je ogroman, neodrživ broj".

Apsolutno je sigurna da može da kaže da iz Vlade nema pritiska na nezavisne medije.

"Nisam videla da je bilo koja vlada otvorenija da poziva sve medije na svoje događaje, da odgovara na pitanja svih medija", rekla je Brnabićeva.

Kada ju je novinarka upitala šta bi rekla predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, čiji su, kako tvrdi, stavovi o LGBT populaciji poznati, Brnabićeva je rekla da će o tome razmišljati kada ga sretne.

"Ne znam ni da li bismo uopšte pričali o tome. Ali ne zaboravite da ima i zemalja u EU koje nemaju baš pozitivan stav prema manjinama i koje ne postupaju dobro sa manjinama", rekla je premijerka i podsetila na migrantsku krizu prilikom koje je Srbija pokazala da poštuje i primenjuje vrednosti EU, čak i bolje i više nego pojedine zemlje EU.