Najdetaljnije podatke o nama imaju banke - za šta ih koriste

Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije objašnjava za Jutarnji program RTS-a kakav je zapravo danas moderan bankar u digitalnom svetu i zašto je to deficitarno zanimanje.

Nove tehnologije, objašnjava Hanić, postavljaju posebne zahteve prema bankarima danas, s obzirom na veoma izražene procese digitalne transformacije, na digitalizaciju mnogih finansijskih usluga koje banke pružaju.

Zato je, dodaje, potreban jedan moderan bankar koji poznaje savremene informacione tehnologije, veštačku inteligenciju, koncepte mašinskog učenja, upravljanje bazama podataka, posebno velikih baza, kojima upravo raspolažu banke zahvaljujući ogromnom broju transakcija koji se generišu na dnevnom nivou.

Današnji, savremeni bankarski stručnjak i ekonomista, smatra Hanić, pored toga trebalo bi da poznaje tehnike napredne informatike.

"Mora da je sposoban da podatke, odnosno informacije koje danas predstavljaju snažan resurs, upravo samo ako se bankari osposobe da izvrše selekciju potrebnih podataka, da ih obrade i da iz tih banaka izvedu vredne informacije o profilu klijenata i da prilagode sadržaj svoje ponude i time obezbede praktično komunikaciju 'jedan na jedan'", objašnjava Hanić.

Dodaje  i da na taj način bolje zadovoljavaju potrebe korisnika finansijskih usluga, a s druge strane one banke koje su naprednije u tom pogledu ostvaruju značajnu konkurentsku prednost u odnosu na druge banke na tržištu. 

Zašto banke obrađuju naše podatke 

To da banke obrađuju naše podatke nije tajna. Profesor Hanić objašnjava da banke na taj način mogu dobro da otkriju naš digitalni identitet, da saznaju naše navike, ukuse, naše preference, upravo da saznaju gde i šta kupujemo, kada i koliko kupujemo.

"I zahvaljujući tome mogu da ukrste te podatke i da nam ponude u određenom, pravom trenutku određene usluge koje su primerene našem profilu, našim potrebama i korišćenju pojedinih proizvoda i usluga", kaže Hanić.

Da li to potpisujemo sitnim slovima, a ne znamo šta potpisujemo?

"To je nažalost ili na sreću tako. Moramo da verujemo da sve te ugovore kontrolišu određeni organi, interni, banke pre svega, a zatim i eksterni, to je u domenu nadzora Narodne banke i banke su dužne da upoznaju nas kao korisnike finansijskih usluga o svim bitnim detaljima tog ugovora", smatra profesor.

Ocenjuje da je broj tih odredbi, klauzula u pojedinim ugovorima, zaista veliki i trebalo bi kako kaže, razmišljati da se on redukuje na neku određenu manju meru, da važe za neke specifične ugovore, a sve što je opšte da bude na nekom drugom mestu napisano.

Zašto je moderan bankar deficitarno zanimanje 

Hanić ističe da je brzina razvoja savremenih informacionih tehnologija danas takva da fakulteti koji su inače dosta tradicionalne, krute organizacije sporo reaguju.

O tome, kaže, najbolje svedoče podaci da je na tržištu kadrova togg profila deficit veliki i da postoji potreba za obrazovanjem, upravo savremenih stručnjaka, ekonomista koji su u stanju da iskoriste sve blagodeti, ceo potencijal koje savremene informacione digitalne tehnologije pružaju.

"Mi smo kao fakultet u tom pogledu napravili veliki iskorak. Uveli smo posebne studijske programe i na osnovnim i na master studijama iz oblasti primene savremenih informacionih tehnologija u finansijama. Ambicija naša je upravo da stvaramo ekonomistu bankara za savremeno digitalno doba koji će odgovoriti zahtevima onoga što danas nazivamo "banka 4.0. Bankarstvo 4.0 je zasnovano na savremenoj bankarskoj revoluciji", istiće Hanić. 

Stariji sve više koriste online usluge u bankarstvu 

Analize jasno pokazuju da je struktura korišćenja online usluga u bankarstvu promenjena i da korišćenje tih tehnologija nije privilegija samo mladih i da sve više starije osobe koriste te usluge.

Tu se, ističe, posebno pridaje značaj digitalnom opismenjavanju.

"Predmet doktorske disertcije na našem fakultetu je bilo temeljno istraživanje strukture ponašanja i otkrivanja obrazaca ponašanja domaćinstava u Srbiji u poređenju sa domaćinstima u drugim regionu", navodi Hanić.

Naglašava da je ono što se dešavalo poslednjih meseci promenilo strukturu potrošnje , obrazac ponašanja.

"Sada se ostvaruju određene pravilnosti koje su davno uočene, a uočio ih je čuveni ekonomista Ernest Stengel, još pre više od 150 godina, a to je zavisnost koja postoji između izdataka za pojedine vrste proizvoda i usluga i visine primanja. Ovde su te zakonitosti modifikovane i zbog velike neizvesnosti u pojedinim periodima kada su potrošači odlagali potrošnju osim onog što je neophodno za život, u tom smislu je struktura potrošnje bila u sasvim drugom smislu", objašnjava profesor Hanić.

Nada se da će kada se ekonomske prilike stabilizuju, primanja domaćinstava ponovo doći do stabilnih obrazaca u ponašanju pojedinaca i domaćinstava.