Ko su kandidati za beogradske odbornike - najviše je tehničara i ekonomista, najmanje vozača i matičara

Ako se gledaju sve liste, najbrojniji kandidati za odbornike su tehničari, ima ih 110, taman koliko i mandata. Ekonomista 106 – četiri manje. Slede inženjeri, pa menadžeri. Svoje mesto u političkom sistemu grada vidi i 60 penzionera, 52 pravnika, 47 profesora, 44 preduzetnika.

Identičan je broj potencijalnih odbornika iz redova politikologa i studenata, ima ih po 37.

Na stranačkim listama najmanje je vozača, tesara, matičara, fotografa, domaćica, radnika.

Koliko imaju godina još ne znamo, jer se u obrascima ne navodi godina rođenja – to ćemo saznati kada mandati budu podeljeni. Kada je posle prošlogodišnjih izbora formirana gradska vlast, prosečna starost odbornika bila je 46 godina.

“Danas su odbornici i poslanici partijski aktivisti. Znači, neko ko je 24 sata aktivan u partiji, on ide na liste, on je vodeći na listama i ti ljudi se biraju. I manje je važno, da li je menadžer, da li je ne znam koja sad zanimanja dominiraju, bitno je koliko se on ističe u toj nekoj partijskoj aktivnosti. To je presudno i to je na neki način promenilo u potpunosti sastav tih parlamenata, u smislu zanimanja koja su bila pre 20 ili 25 godina“, kaže novinar Politike Nikola Trklja.

Povratak višestranačja u Srbiju dogodio se decembra 1990. godine, kada su poslednje dve republike Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije građanima ponudile više stranaka.

Prvi i jedini put, na parlamentarnim izborima glasalo se za ličnosti, a kandidovale su ih čak 44 izborne liste. Najspremniji da menjaju politički život bili su disidenti, a među osnivačima stranaka najbrojniji su bili advokati.

“Ja pamtim sigurno četiri stranke koje su čak i ulazile i u lokalni i u republički parlament, koje su formirali advokati, taj krug njihovih prijatelja, poznanika su nosilac tog nekog dela opozicionog delovanja. U početku devedesetih jako je bilo izraženo to nacionalno, antikomunističko, e tek posle negde, sredinom devedesetih, ljudi se okreću i grejanju, hoće li Beograd dobiti toplovod iz Obrenovca...“, podsetio je Trklja.

Čiji su kandidati najubedljiviji, znaće se posle izbora, 17. decembra. Kada se formira Skupština grada dobićemo priliku da naredne četiri godine procenjujemo ko bolje donosi odluke: tehničari, menadžeri, penzioneri, ekonomisti, studenti, domaćice ili ljudi iz nekih drugih profesija.