Све дужи списак послова у којима се тражи радник више, странци као решење

На тржишту рада у региону и у Србији све је већа потражња за квалитетним радницима, а све је мање оних који траже посао. У односу на прошлу годину за седам одсто смањен је број људи на евиденцији Националне службе за запошљавање и има их око 344.000. Подједнако нам недостају и високо и ниско образовани радници, а највећи дефицит бележе грађевински, услужни, пољопривредни и ИТ сектор.

Наставља се глобални тренд - посла све више, радника све мање. Због мањка квалификација, али и вишка очекивања домаћих радника, послодавци се у дефицитарним занимањима све више ослањају на странце.

Док се још чека званично формирање најављене листе дефицитарних занимања која ће олакшати запошљавање људи из иностранства, чини се да је списак послова у којима се тражи радник више све дужи.

Тренутно су помоћни радници траженији и од ИТ стручњака, посебно у пољопривреди.

"Све је теже и теже. Ова сеоска домаћинства раде толико колико могу да одраде са својим људима из куће који живе, толико и раде. Не могу више да планирају неке веће послове управо због радника", каже Радојко Буквић, пољопривредник из Пилатовића.

Према евиденцији Националне службе за запошљавање није попуњено око 65.000 радних места. Међутим, кандидати често не испуњавају потребне квалификације.

"Имамо највеће учешће кандидата који имају средње образовање, ту су и кандидати који имају више образовање или су високо квалификовани, то је неко учешће од 17 одсто, а трећина евиденције су кандидати који немају квалификације, имају завршену основну школу", каже Јасмина Шантић из Националне службе за запошљавање.

Време прегазило нека занимања

Мотивисаност за рад многи послодавци вреднују и више од искуства и школе. А сматрају и да је потребна свеобухватна реформа образовног система, јер је време прегазило нека од занимања за која се деца још школују. Из Уније послодаваца Србије узели су ствари у своје руке и упутили предлоге за измене Влади Србије.

"Пре две, три недеље смо добили допис од Министарства просвете у ком је тражено од нас да именујемо представнике привреде који ће учествовати у креирању тих образовних програма за средњошколце, баш из разлога како би млади људи који заврше средњу школу били спремни за тржиште, јер код нас овде је веома изражен раскорак између понуде и потражње", рекла је Јелена Јевтовић из Уније послодаваца Србије.

Креирање нових мера политике

Шта 2.200 послодаваца тражи у наредне две године, показаће на јесен и резултати националне анкете. Указаће на најпотребније вештине и знања, како би се утицало на креирање нових мера политике запошљавања, превасходно младих.

"Акценат стављамо на три територије у Републици Србији које су нам битне из три разлога. Наиме, у Расинском, Сремском и Нишавском округу одвија се програм 'Гаранција за младе', јако битан пројекат намењен младима до 30 година, који има за циљ да младима у року од четири месеца да одговарајућу понуду за посао", рекла је Јасмина Шантић.

Млади чине готово 18 одсто кандидата који траже посао. Више су окренути флексибилнијим облицима рада, траже изазовно пословно окружење у којем могу брзо да напредују.