Preokret: Vladavina zakona a ne zakon vlasti

Nosilac liste "Preokret" i kandidat te koalicije za predsednika Srbije Čedomir Jovanović izjavio je u Nišu da je potrebno da Srbija razvija tržišnu ekonomiju, da ima efikasne institucije i "vladavinu zakona a ne zakon vlasti".

"Nijedna ekonomija nije stvorena tako što su samo stranci u jednoj državi poslodavci i ne možemo pokrenuti privredu tako što ćemo strancima plaćati po 10.000 evra po svakom čoveku koga će oni zaposliti", rekao je Jovanović.

Lider "Preokreta" je rekao da se mora ustanoviti zašto je neka privatizacija propala, "da li zbog zloupotreba koje će biti sankcionisane ili zbog toga što naša zemlja nije stvorila uslove da se ona sprovede na normalan način".

Jovanović smatra da je obaveza političara da se sretnu sa radnicima preduzeća gde privatizacija nije uspela i da "država te radnike ne sme da laže već da mora da se kaže istina".

Potreban savet za poljoprivredu 

Jovanović poručio da će "Preokret" u prvih 100 dana rada nove vlade, ukoliko bude učestvovala u njoj, insistirati na formiranju nacionalnog saveta za poljoprivredu i odgovoru na pitanje šta Srbija želi da postigne u toj oblasti.

"U prvih 100 dana vlade želimo da formulišemo instituciju Nacionalni savet za poljoprivredu, da počnemo ozbiljne razgovore u ovoj zemlji sa svima onima sa kojima se mora razgovarati kako bismo došli do odgovora na jednostavno pitanje - Šta Srbija hoće u poljoprivredi?, Kakve ciljeve postavlja? i Kako misli da do tih ciljeva dođe?", rekao je Jovanović u Gadžinom Hanu.

U tom savetu ne mogu da sede samo predstavnici jedne vlasti, istakao je lider LDP-a.

"Potreban je i ministar poljoprivrede u tom savetu, ali su potrebni svi oni koji su do sada isključivani iz formulisanja te agrarne politike, zbog čega nam je ona tako promenljiva i tako loša", napomenuo je Jovanović posle obilaska fabrike mleka i mlečnih proizvoda "Mlinpek - milk", saopšteno je iz Informativne službe "Preokreta".

Prema njegovim rečima, pored formiranja nacionalnog saveta za poljoprivredu, prioriteti u toj oblasti su zajednički rad na strategiji razvoja i istovremeno kandidovanje čitavog niza zakona koji treba da promene "ponižavajući odnos države prema agraru i preduzetnicima".

"Bez obzira da li govorimo o poreskoj reformi koja je nužna, da li govorimo o Zakonu o zadrugarstvu koji je nužan, da li govorimo o formulisanju i definisanju jasne i održive politike subvencija, koja će uspostaviti u Srbiji odnos između države i agrarnih proizvođača na istim onim osnovama u kojima je taj odnos u svakoj drugoj evropskoj zemlji u kojima mi imamo konkurenciju", rekao je Jovanović.

Drašković: Srbija na evropskim temeljima

Nova evropska Srbija na novim evropskim temeljima program je "Preokreta" koji će Srbiju izvući iz blata jer ne smemo dozvoliti da propadnu žrtve onih koji su se za isti preokret borili i devedestih godina rekao je u Kruševcu lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković.

Od 1990. do 2000. godine predvodio sam najveći pokret za preokret, i to u ono vreme kada se za ideju o evropskoj Srbiji plaćalo glavom. Kada je 2000. godine sa odzaka jedne propale Srbije pao samo pevac, to je proglašeno za pobedu, tako da poslednjih 12 godina, mi prisustvujemo da miševi grizu i uništavaju tu desetogodišnju borbu, rekao je Drašković.

Zato ne smemo da dozvolimo da propadnu žrtve i da pobede miševi rekao je Drašković i dodao da današnji preokret jedini nudi program koji će Srbiju izvući iz blata.

Drašković je istakao da su programi najveće stranke na vlasti i najveće partije u opoziciji jednaki, bez obzira na to što se, kako je rekao, svim silama trude da pokažu kako se razlikuju. Taj program se bazira na tome da Srbija mora u Evropu, ali na Miloševićevim i komunističkim temeljima.

Zato se nadam da će preokret 6. maja dobiti dvocifreni rezultat kako bismo bili lokomotiva koja će povući prazne vagone srpskog voza na Zapad, rekao je Drašković.

Govoreći o patriotskim pokličima da se u Evropi nalaze dušmani, Drašković je ukazao na činjenice koje govore da Srbija 70 odsto svojih proizvoda izvozi u Evropsku uniju, a da je ukupan izvoz u Rusiju, Kinu, Indiju i Brazil manji od izvoza u Crnu Goru.