Зашто Србија нема довољно хранитеља - колико деце чека на породицу

У "Звечанској" нису деца која су остављена, већ она која су дошла у ситуацију да тренутно или трајније не могу да живе у својој породици и у складу с тим се понашају и стручни радници, истиче Зоран Милачић.

Указује да би, вероватно, да није хранитељства и толиког број хранитељских породица, тенденција пораста броја деце у установи била већа.

"Тренутно је, и то је у задњих пет година, око 400 деце у континуитету. С тим што негде преко 500 деце уђе у установу на годишњем ниво, што подразумева да одређени број њих изађе, врати се или у биолошку породицу, или се професионално оспособи да може да настави самостално свој живот", наводи директор Центра.

Посебно указује да би тенденција пораста броја деце у тој установи била већа да није толико хранитељских породица.

У хранитељским породицама око 6.000 деце

У Србији је у хранитељским породицама тренутно око 6.000 деце. Тренутно у Беграду, где се и највише збрињава највећи број деце недостаје око 300 хранитељских породица, истиче Ана Симић.

Поред тог недостатка, наглашава да нема и популаризације хранитељства, упознавања јавности са тим колико је значајно за нашу децу. С друге стране, потребно је и да хранитељи буду прихваћени и подржани од стране друштва.

"Људи прихвате када дође у Звечанску, али неретко наиђемо на негодовање када дете заврши у хранитељској породици, поготово када су оне ситуације када се дете премешта из једне у другу или одлази на усвојење", истиче Симићева. 

Напомиње да је зарада за рад хранитеља испод минималне, око 31.000, тако да се хранитељи неће обогатити од те плате, али да је важан хуманитарни рад и жеља да се тој деци помогне.

Уз то, важно је и знати да накнаде за хранитељство примају само стандардни хранитељи, а не и сродници првог реда, јер су они по закону и у обавези да учествују у издржавању детета.

Биолошка породица најбоље место за одрастање

Симићева додаје да је мало познато да систем социјалне заштите пуно ради на превенцији како би се дете задржало у биолошкој породици, јер је она дефинитивно најбоље место за одрастање. 

"Неке ствари се никад не могу надоместити, губе се у породици. Управо због тога се покушава све како дете не би завршило у установи. Циљ јесте да дете, иако мора да уђе, што пре изађе. И то је суштина заштите. Ми покушамо и на том емотивном и на сваком другом плану да дамо подршку детету како би било нормално и способно да настави самостално свој живот. Али у сваком случају, то је процес који траје", објашњава Милачић.

Подршка за осамостављивање

Што се тиче подршке деци која излазе из система социјалне заштите, Симићева наводи да од Града Београда добијају новчану надокнаду у износу од једне месечне плате, што је тренутно између 105 и 107 хиљада динара месечно, у трајању од годину дана.

Са друге стране, град Београд пружа подршку и становања деце уз подршку и то се реализује кроз шест станова који се налазе на Чукаричкој падини, где деца могу бесплатно да станују, али су у обавези да плаћају рачуне, значи утрошка струје, комуналних услуга, хране и то је у трајању до две године. 

У самом праћењу деце у том периоду учествује Центар социјалних радника, али је то у сваком случају  велика заинтересованост "Звечанске", наглашава Милачић, пошто проводе неко време и период живота код њих.

Како каже, формално није њихова обавеза, али покушавају с корисником да му обезбеде неки посао.

Што се тиче радова у "Звечанској", Милачић се нада да ће се испоштовати сви рокови и да крајем фебруара идуће године буду окончани. крајем фебруара идуће године окончају.