Evropski put do posla

Za razliku od zaposlenih u razvijenim zemljama, u Srbiji mnogi i dalje očekuju da na jednom radnom mestu ostanu do penzije i to, ako je moguće, bez obaveze usavršavanja.

U Evropi se model takozvane fleksigurnosti na tržištu rada pokazao uspešnim u rešavanju problema nezaposlenosti.

Fleksigurnost je nova kovanica koja bi, grubo, mogla da se prevede kao sigurna mogućnost za zapošljavanje, ali uz prilagođavanje - država uskraćuje novčanu pomoć onima koji ne pristaju na prekvalifikaciju ili odbiju radno mesto koje im se nudi posle otkaza.

Umesto sigurnog radnog mesta bolje je imati mogućnost da se lako i brzo zaposlite posle otkaza, pokazuju evropska iskustva. To podrazumeva da ste u svakom trenutku spremni na dodatne obuke.

U razvijenim zemljama dodatne obuke su uobičajene. Tokom 2009. godine na prekvalifikaciji u Danskoj bilo je 31 odsto anketiranih radnika, u Holandiji 17, a u Sloveniji 14 odsto.

Koliki procenat radnika u Srbiji je spreman da se usavršava nije poznato, ali istraživanja pokazuju da je tek svaki treći poslodavac zadovoljan ponudom ovdašnje radne snage.

"To govori da radna snaga neprestano treba da podiže sopstvena znanja i veštine kada je reč o obavljanju konkretnih radnih zadataka, kako bi poslodavci bili zadovoljni, a to je jedini način da imamo novootvorena radna mesta", kaže direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović.

Da bi otkaz trebalo shvatiti kao mogućnost za novo zaposlenje, pokazuje primer Danske, u kojoj svega pet odsto stanovnika nema posao. Otkazni rok je u pojedinim slučajevima skraćen na samo osdam dana, uz obavezu da se radnik u roku od 24 sata prijavi na biro.

Od države će dobijati 90 odsto plate, pod uslovom da ne odbije prekvalifikaciju ili bilo koji posao koji mu se ponudi.

I strani investitori u Srbiji traže da otkazni rok bude kraći, a rad na određeno vreme duži, ali sindikati su protiv.

"Verovatnoća da ću dobiti posao u EU je ogromna u odnosu na to da posle otkaza u Srbiji dobijem otkaz. U Evropi mogu da uštedim pare dok radim, jer mi je tolika plata da mogu da odvojim na stranu", kaže predsednik Sindikata Nezavisnost Branislav Čanak.

Manje sive ekonomije

Čanak kaže da se 26 nedelja glatko može sa tom ušteđevinom preživeti u EU, dok u Srbiji nije moguće imati ušteđevinu, a naknada koja se prima šest meseci nije dovoljna ni za hleb.

Fleksibilnije radno zakonodavstvo moglo bi da poveća broj poslova koji se nude na tržištu, ali i da smanji broj onih koji rade na određeno ili nisu prijavljeni, kažu u resornom ministarstvu.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumirić-Katić kaže da poslodavci nisu zainteresovani da prijavljuju radnike koji rade na crno, jer im zakon dozvoljava da zaposle radnika na dva sata ili tri dana, tako oni zapošljavaju onoliko radnika koliko im je potrebno u datom trenutku. 

Bukumirić-Katić navodi da bi se na taj način smanjio rad na crno i da bi svi tako bili legalno zaposleni.

Ipak, dok građani Srbije ne budu sigurni da nakon gubitka posla zaista mogu ponovo da se zaposle, nije realno očekivati da na otkaz gledaju kao na šansu za promenu radnog mesta.

Bar ne, kao što je to u Evropi, gde radnik na jednom poslu u proseku ostaje šest do sedam godina.