Šta čeka 2.000 radnika "Drekslmajera" posle odluke kompanije da zatvori pogon u Zrenjaninu

Nakon sedamnaest godina poslovanja u Zrenjaninu, nemačka kompanija "Drekslmajer" odlučila je da naredne godine stavi ključ u bravu na pogone u ovom gradu. Kako su naveli, na to ih je naterao pad obima proizvodnje u automobilskoj industriji širom Evrope i to što, uprkos najjačim naporima, nisu uspeli da potpišu ugovore o novim porudžbinama.

“Mnogo smo pregovarali sa našim klijentom i pokušali sve kako bismo dobili adekvatnu naknadnu porudžbinu, ali bezuspešno. Nakon pažljivog razmatranja svih opcija, nažalost, primorani smo da zatvorimo lokaciju u Zrenjaninu tokom 2026“, rekao je krajem februara Ralf Kapele, regionalni direktor kompanije "Drekslmajer".

Istaknuto je da je kompanija svesna odgovornosti prema zaposlenima i da će im ponuditi odgovarajući socijalni paket, a na kojem će raditi sa sindikatima. U međuvremenu, sindikti pokušavaju da pronađu rešenje po kojem bi bar deo firme i zaposlenih ostao da radi, ali konkretnih odluka za sada nema.

“Mnogo je ljudi sa sela koji tu rade, koji nemaju drugu opciju. Ima porodica u kojima su oba supružnika zaposlena u 'Drekslmajeru', ima samohranih roditelja. Nama je rečeno da se i tu pravi poseban program. Sindikat pregovara, a ništa zvanično ne znamo”, kaže jedna od zaposlenih u kompaniji, koja je želela da ostane anonimna.

Dodaje da se i u prethodnom periodu pričalo da će kompanija biti zatvorena, što je unosilo nemir među radnike.

“Šuškalo se da ističu projekti, da nema novih ugovora, da smo skupa radna snaga, da je kriza u auto-industriji. Iskreno, čini mi se da je tada bila veća agonija nego sada kada nam odluka o zatvaranju zvanično saopštena. Ipak, mislimo da će taj proces trajati. Idemo dan po dan, videćemo šta će se desiti. Ono što nam je nedavno na sastanku sa sindikatima rečeno jeste da se definitivno još ništa ne zna, ali da ćemo minimum tri meseca ranije znati kada ćemo ostati bez posla”, objašnjava sagovornica RTS-a.

Odlazak Drekslmajera izazov za grad Zrenjanin

Gradski čelnici kažu da je odluka "Drekselmajera" da napusti Srbiju veliki izazov i za grad.

“Kao lokalna samouprava, činili smo sve da obezbedimo investitorima povoljne uslove za rad, ali globalna kretanja, posebno u automobilskoj industriji, nisu nešto na šta možemo direktno uticati. Svaki pad prodaje automobila u svetu reflektuje se na pogone poput 'Drekslmajera'. Žalimo što se ovakav poslodavac povlači iz našeg grada, ali u isto vreme radimo na strategijama za privlačenje novih investicija i stvaranje novih radnih mesta”, navode iz Gradske uprave grada Zrenjanina.

Podsećaju da je ova kompanija bila ključni deo razvoja Industrijske zone i značajan poslodavac u Zrenjaninu, koji je u jednom trenutku zapošljavao i više od 6.000 radnika. Njegovo povlačenje svakako će uticati na privredu i tržište rada u gradu.

“U narednom periodu, gradska uprava će blisko sarađivati sa menadžmentom kompanije kako bi proces zatvaranja pogona protekao uz što manje negativnih posledica po zaposlene. Pozivamo Nacionalnu službu za zapošljavanje da posebnu pažnju posveti ovim radnicima i ponudi im odgovarajuće alternative na tržištu rada. Takođe, očekujemo da će i drugi poslodavci, koji imaju potrebu za kvalifikovanom radnom snagom, prepoznati stručnost i iskustvo ovih radnika i pružiti im nove prilike za zaposlenje”, dodaju u Gradskojo upravi.

Šta Nacionalna služba za zapošljavanje nudi radnicima

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Zrenjaninu kažu da u prethodnom periodu nije bilo ozbiljnijih promena na tržištu rada i da su trendovi takvi da se broj nezaposlenih na evidenciji povećava na kraju kalendarske godine i tokom janurara kada se završavaju mnogi poslovni ciklusi. Niže stope nezaposlenosti beleže se tokom dugog i trećeg tromesečja u godini kada su aktuelni sezonski poslovi u građevinarstvu, mašinstvu, ugostiteljstvu, poljoprivredi. Trenutno se na evidenciji ove službe nalazi 8.818. nezaposlenih iz srednjeg Banata, od kojih je 4.408 iz Zrenjanina.

“Licima koja se prijavljuju na evidenciju nezaposlenih mogu se ponuditi usluge posredovanja, u zavisnosti od potražnje radne snage na lokalnom tržištu rada, kao i međuregionalnog posredovanja na tržištu rada Republike Srbije, kao i set aktivnih mera, koje uključuju stručnu i finansijsku podršku za lakše i brže zaposlenje”, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Zrenjaninu.

Dodaju da je svaka od aktivnih mera, koje obuhvataju programe dodatnog obrazovanja i obuka, programe zapošljavanja i preduzetništva i programe podrške zapošljavanju osoba sa invaliditetom, koncipirana tako da doprinosi unapređenju zapošljivosti određene ciljne grupe na tržištu rada. Te mere biće ponuđene i onima koji bez posla ostanu nakon zatvaranja pogona "Drekslmajera".

“S obzirom na to da u industrijskim zonama 'Bagljaš', 'Elemir' i 'Ečka' posluju kompanije iz oblasti auto-industrije, očekivana je migracija ka ovim poslovima, gde radno iskustvo u navedenoj industriji predstavlja komparativnu prednost kandidata kada prelaze u drugu kompaniju. Takođe, u prethodnom periodu, jedna od specifičnosti lokalnog tržišta rada je bilo intenzivnije zapošljavanje lica sa evidencije nezaposlenih u proizvodnim pogonima stranih kompanija, te je očekivano da se jedan broj lica zaposli i kod ovih poslodavaca”, navode u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Zrenjaninu.

Kažu i da prekvalifikacije, kao i samozapošljavanje, spadaju u paket aktivnih mera, koje mogu biti opcija za jedan broj lica sa evidencije nezaposlenih.

Sindikati tvrde da nije lako pronaći nov posao nakon otkaza

U Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata se slažu da gubitak posla većeg broja ljudi utiče i na tržište rada i na lokalnu zajednicu. Podsećaju da svi zaposleni koji ostanu bez posla imaju pravo na novčanu naknadu za nezaposlene što je veliki pritisak na fondove. Ovo pravo ostvaruju oni koji su bili osigurani 12 meseci u kontinuitetu ili sa prekidom 18 meseci.

“Gubitak posla većeg broja ljudi se odražava na lokalnu zajednicu kroz manji priliv u budžet, smanjenje kupovne moći stanovništva, veći pritisak na Nacionalnu službu za zapošljavanje. Strane kompanije u Srbiji su ostvarile velike profite. U želji da se pokažu društveno odgovorne, ove kompanije su neretko putem donacija pomagale lokalnu zajednicu. Njihovim odlaskom i to prestaje”, navodi Ranka Savić, predsednica ASNS-a.

Kaže da iskustva sa pronalaženjem novog posla često nisu baš najbolja i da to nije tako lako.

“Ona zavise od starosne dobi, kvalifikacija, lokalnog tržišta rada i potreba za tom vrstom radne snage. Stariji radnici se teže snalaze. Potreba za njima je manja i oni po pravilu godinama čekaju na novi posao. Predstavnici vlasti olako obećavaju nove poslove, u praksi to nije tako. Šta da radi npr. tekstilni radnik ako u toj lokalnoj sredini ne postoji druga tekstilna fabrika. On može da ide na prekvalifikaciju ukoliko postoji mogućnost zaposlenja na drugom mestu. U praksi to često nije izvodljivo”, dodaje.

Sindikati se, navodi, u slučaju otpuštanja radnika, pre svega, bore da zaposlenima budu isplaćene sve zaostale plate i da otpremnine budu veće od predviđenih.

“ASNS je predložio i formiranje posebnih socijalnih programa za zbrinjavanje ovih ljudi u periodu traženja novog posla. Sindikat je u velikoj meri preuzeo socijalnu funkciju države i pruža pomoć najugroženijim radnicima. Mnogi od njih imaju kredite i gubitkom posla dolaze u ogromne probleme”, ističe Savićeva.

Naša sagovornica iz "Drekslmajera" kaže da i ona i njene kolege razmišljaju o novom poslu, ali da čekaju da vide šta će se zaista desiti sa kompanijom u kojoj godinama rade.

“Razmišljam i poslu u drugom gradu. Čuli smo i nepotvrđenu priču da bi, možda, neki drugi poslodavac mogao da uđe u te hale, da će se radnici proslediti drugom poslodavcu. Kad dođe zaista kraj razmišljaćemo šta, gde i kako dalje”, objašnjava.

U Gradskoj upravi kažu da je objekat u kojem posluje "Drekslmajer" u privatnom vlasništvu i da grad nema ingerencije da utiče na odluke vlasnika u vezi sa njegovom budućom namenom.