Američka carinska formula zbunjuje i prijatelje i neprijatelje – koje su posledice po srpsku privredu

U formuli čiji krajnji rezultat treba da bude oporavak američke ekonomije, i dalje mnogo nepoznatih. Uvoznim carinskim stopama i posle tri dana podjednako su zbunjeni i prijatelji i neprijatelji.

Za prijatelje su Amerikanci namenili "samo" 10 odsto carina, iako dokazani saveznik, Evropska unija je dobila carine od 20 odsto.

Srbija je "fasovala" tri procentna poena veću carinu od Kine, zbog koje je carinski rat i počeo. Ako se nešto ne promeni, od aprila bismo na 10 odsto osnovne carine mogli da plaćamo još 37 odsto.

Američka administracija je izračunala da je to polovina carine koju Srbija naplaćuje Sjedinjenim Državama.

"Prvo sam se pitao kako može da se primeni kad mi imamo deficit u trgovini, međutim, kad sam pogledao američke podatke, slika je potpuno drugačija. Ispada da mi imamo neki suficit", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić.

Objašnjava da to, na primer, koincidira sa izvozom Fijatovih automobila.

"Mi taj izvoz knjižimo kao izvoz u Italiju, pa onda Italija to izvozi, a verovatno Americi to knjiže po poreklu kao uvoz iz Srbije.

Čak četiri puta su podaci o našem izvozu veći u američkoj statistici nego kod nas", ističe profesor Bjelić.

Šta "divno" može Srbija da ponudi SAD da je umilostivi

Po kojoj god formuli da ih je izračunao, američki predsednik ostavio je mogućnost smanjenja carina ako mu druga strana ponudi nešto, kako kaže – "divno".

Šta bi to moglo da bude u slučaju Srbije, u ponedeljak će izvoznici razgovarati u Privrednoj komori. Stručnjaci se pribojavaju da akcija vodi od liberalne ka protekcionističkoj doktrini.

"Posledice su: manji potencijal ekonomskog rasta na globalnom nivou, porast cena, novi infratorni pritisi, ne moraju oni biti tako veliki kao što su bili 2022/23. godine. Ali činjenica da će poskupeti troškovi proizvodnje, što će opteretiti konkurentnost onih zemalja koje su i zavisne od uvoza, ali svakako i izvozno orijentisane", kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije.

Naglašava da će u ovom slučaju to pogoditi posebno evropsku privredu koja, kako kaže, na neki način pored toga što je morala da odustane od energenata iz Rusije i da smanjuje zavisnost od kineskog tržišta, barem prema zvaničnoj politici koju je Brisel deklarisao, sada se postavlja pitanje na koji način i gde će pasirati tu robu, ističe Stanić.

"Veća konkurencija, teža prodaja, manja tražnja"

Ninko Tešić, generalni direktor Valjaonice Sevojno, naglašava da će više robe ostati u Evropi, veća konkurencija biće i u Srbiji, teže će se prodavati, a biće i manja tražnja.

"Imaćemo niže cene, to je ono što ja očekujem i što se već vidi i bez ovih carina, a kamoli sa carinama", kaže Tešić.

Srbija je prošle godine u SAD izvezla robu vrednu 620 miliona evra. Prodali smo IKT usluge za 1.800.000 i time ostvarili plus u razmeni od čak 1.400.000 evra.

Zato je, kažu stručnjaci, važno fokusirati se na tu delatnost kao i na privlačenje američkih investitora poput Majkrosofta i En-Si-Ara.

"Što se tiče američkih investicija one će sigurno zastati u ovom periodu. Ali sva privredna aktivnost upravo zbog te nesigurnosti u prvom trenutku će zastati da vide šta se dešava. Pošto je velika neizvesnost. Ali upravo te američke investicije koje ne samo u Srbiji nego posle Drugog svetskog rata se šire po čitavom svetu su uzrok da mnoge stvari koje se izvoze u Ameriku su u stvari američki proizvodi", kaže Bjelić.

Slučajno ili namerno, Tramp se nije izjasnio o tome da li nastavljaju da važe stastusi preferencijalnih carina za zemlje u razvoju.

Zahvaljujući tom statusu, Srbija je od 2003. godine imala dva do tri odsto nižu carinu od onih koje su važile za razvijene zemlje.