субота, 05.04.2025, 20:03 -> 20:49
Извор: РТС
Zima u proleće - voćari strepe: Samo da preživimo nedelju i ponedeljak
Prolećni sneg i zimske temperature mogle bi drastično da umanje rod voća u Srbiji. Kajsiji se to već dogodilo. Stručnjaci preporučuju sredstva za zaštitu, ali pčelari upozoravaju da vode računa da time ne ugroze pčele, kojima takođe ne odgovara zima u proleće.
Strepe voćari u Milutovcu zbog najave mrazeva i snega, mogli bi da im oberu tek rascvetale šljivike. Zato ne sede skrštenih ruku.
"Šta to znači, to znači pravo prskanje, prskanje kad je monilija u pitanju, i još jedno prskanje protiv monilije, i ako Bog da preživimo tu nedelju i ponedeljak, nadam se da će kompletan plod stenleja da opstane i da ostane", kaže Milorad Pantić, voćar iz Milutovca.
Međutim, glavni oprašivači pčele u prolećnu sezonu ulaze sa desetkovanim društvima tokom zimovanja. Pčelari kažu da su zbog hladnog vremena i kiše pčele ljute.
“Veoma loše utiče na raspoloženje pčela, jer one osećaju prirodu, a ne mogu da uzmu sve ono što je potrebno za njihov razvoj u ovom prolećnom razvoju. Mi još nismo sigurni koliki će ti gubici biti, ali ovom prilikom pčelari u Srbiji, čak i u regionu su konstatovali da je pedeset do šezdeset posto društava izgubljeno", kaže Miloš Pekić, predsednik društva pčelara "Matica" iz Požege.
Zbog toga stručnjaci preporučuju upotrebu preparata koji ne štete pčelama, a ujedno da zaštite voćne kulture od zimskih temperatura u proleće.
"Preparati na bazi aminokiselina, mikroelemenata i algi koji nakon mraza mogu da pomognu uspešnom oporavku, naročito tek zametnutih plodova", kaže Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo PSSS Kruševac.
Sandra Miletaković, savetodavac za zaštitu bilja PSSS Kruševac, preporučuje i tretman nekim od preparata na bazi bakra ili bakterija u cilju suzbijanja bakteriozne plamenjače jabučastog voća.
Proizvođači se uglavnom pridržavaju integralnog koncepta zaštite, koji je prelaz između konvencionalnog i organskog, kažu u Institutu za voćarstvo.
Međutim, prolećni mraz je već obrao kajsije, u velikoj meri i breskve, višnje, trešnje. Umanjiće i rod šljiva, verovatno i malina. Ali najveći problem je zapravo kako opstati na tržištu.
"Zbog tih nekih naših grešaka, zbog pogrešnog marketinga, zbog izostanka marketinga i svih tih stvari, konkurentske zemlje su zauzele našu poziciju i to dodatno pogoršava situaciju", kaže dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.
A uz vremenske i druge neprilike, organska malina iz Srbije našla se i na udaru povećanih američkih carina. Ipak, njena najveća zaštita je to što je deficitarno voće na svetskom tržištu.
Коментари