Nova etapa globalne trke za strateškim sirovinama – od Grenlanda do Ukrajine

Od 47 novih strateških projekata – 25 je za eksploataciju retkih sirovina, od kojih 18 za litijum, a ostalo su projekti za preradu i reciklažu. Biće realizovani u Belgiji, Francuskoj, Italiji, Nemačkoj, Španiji, Estoniji, Češkoj, Grčkoj, Švedskoj, Finskoj, Portugaliji, Poljskoj i Rumuniji.

Tih 13 članica Unije imaju obavezu da investitorima ubrzaju izdavanje dozvola za rudarenje u roku do 27 meseci, a za reciklažu i preradu 15 meseci.

Izvršni potpredsednik Komisije za prosperitet i industrijsku strategiju Stefan Sežurne napominje da je ocenjeno da odabrani projekti dovoljno brzo mogu da postanu održivi.

"Oni moraju imati prekogranične reperkusije i opsluživati nekoliko evropskih zemalja, a ne samo onu u kojoj se projekat nalazi. Oni su takođe neophodni za dekarbonizaciju našeg kontinenta. Ali Evropa trenutno zavisi od trećih zemalja za mnoge sirovine koje su joj najpotrebnije. Moramo povećati sopstvenu proizvodnju i napraviti zalihe", istakao je Sežurne.

Ubrzanjem realizacije projekata ekploatacije i prerade retkih sirovina, Evropska unija, kao i Sjedinjene Države, pokušava da se oslobodi uvozne zavisnosti, pre svega od Kine.

Tramp ne odustaje od rudnog bogatstva Ukrajine

Američki predsednik bacio je oko na 22 ukrajinska nalazišta, koja čine oko pet odsto svetskih mineralnih resursa.

Iako je pre mesec dana prvi pokušaj Vašingtona i Kijeva da sklope sporazum o kritičnim sirovinama propao, predsednik Tramp od njih ne odustaje – želi da ih osigura za svoju zemlju.

Džuli Mišel Klinger, geografkinja i saradnica Instituta za humanističke studije u Beču, podseća da je u drugoj polovini 20. i prvoj 21. veka ta proizvodnja napustila Zapad i koncentrisala se u Kini.

"Tokom protekle decenije, postojali su opsežni zajednički napori da se obnovi rudarenje retkih sirovina u Sjedinjenim Državama, u Kanadi, Australiji i na mnogim drugim mestima. A potrebno je mnogo da se zaostatak nadoknadi. Tu su važne dve stvari – stabilno i pouzdano snabdevanje na globalnom nivou, ali imate i geopolitičku dimenziju, koja je označena kao borba za ono što se naziva retkim“, napominje Klingerova.

I Evropska unija i Sjedinjene Države teže da zaokruže čitav lanac – od sirovine do gotovog proizvoda i reciklaže.

To ne čudi, jer su retke sirovine ključne za proizvodnju baterija, razvoj veštačke inteligencije i odbrambenu industriju.

Ledeno ostrvo kao vruća geopolitička tema

Stručnjaci podvlače da su i nalazišta retkih minerala i ruda, posebno nikla i litijuma, glavni razlog i Trampove velike zainteresovanosti za Grenland.

"Za sada znamo da je Grenland takođe veoma bogat. Ali rudarenje još nije počelo, jer vlada na Grenlandu okleva u vezi sa tim, zato što vidi ne samo ekonomske potencijale već i rizike za svoju životnu sredinu. To je slična rasprava kao u Ukrajini, ali bez rata. Glavno pitanje je ko će prvi dobiti pristup i kopati", ističe dr Jakob Kulik, nemački političar i stručnjak za geopolitiku, kritične minerale i spoljnu politiku.

Izvesno je – svetska trka za strateškim sirovinama je počela. Prva etapa su ukrajinska nalazišta i samo je pitanje ko će prvi potpisati. Američki predsednik najavljuje da će drugi pokušaj sklapanja sporazuma sa Kijevom uslediti brzo.

Sporazum Ukrajini koji bi, kažu, bio na obostranu korist, nudi i Evropska unija.