Branko Milanović na Kopaoniku: Srbija, Hrvatska i Slovenija – 150 godina ništa se nije promenilo

Za 150 godina, gledano po dohotku, između Srbije, Hrvatske i Slovenije nije se promenilo ništa – kaže specijalni gost Kopaonik biznis foruma Branko Milanović, profesor Gradskog univerziteta u Njujorku, jedan od najvećih svetskih stručnjaka za nejednakost. Na prvom mestu regionalne rang liste je Slovenija, iza nje Hrvatska i na trećoj poziciji Srbija.

"Ono što je interesantno, bilo koju poziciju, bilo koji decil da izaberete, vi vidite da Slovenija uvek dominira, a Hrvatska dominira Srbijom. Ono što je zanimljivo, ako pogledate niske decile, relativno siromašno stanovništvo, Srbija i Hrvatska imaju isti dohodak. I onda isto primetite da prilično bogati u sve tri republike imaju relativno slične dohotke", ukazuje Milanović.

Kada je reč o sustizanju evropskog standarda, jaz u dohotku tri zemlje ne uspevaju da smanje. Ali ključni problem je, kaže, s kim se merimo.

"Mi razmišljamo, što je razumljivo, o konvergenciji Srbije i drugih istočnoevropskih zemalja ka zapadnoevropskim zemljama i zemljama EU. To je lepo i u redu da se o tome razmišlja, ali to pravi veliku grešku. Činjenica je da, čak i kad postoji, da je to konvergencija ka delu sveta čija relativna pozicija opada", kaže Milanović.

Treba da se poredimo sa onima koji rastu. A kada je reč o najbogatijima na svetu, oni su još bogatiji, ali i tu je došlo do promena. Do 2018. godine bogatstvo su svake godine uvećavali za pet odsto, sada manje. Najbogatiji žive najviše u Americi, malobrojni u Kini, uprkos rastu kineske privrede.

Uloga Kine se promenila

"I na kraju, šta će se desiti sa globalnom nejednakošću. Osnovna stvar je sledeća. Kina više nije motor smanjivanja globalnog siromaštva niti nejednakosti, jer je Kina otišla suviše visoko u raspodeli. Tako da svaki dalji rast, ubrzanje rasta Kine ili brži rast nego drugih zemalja, predstavlja, stvara distancu između Kine i afričkih zemalja kao što je, recimo, Nigerija, Sudan, Kongo, Tanzanija, Etiopija. I ta distanca poništava onaj dobitak od smanjivanja distance Kine u odnosu na Ameriku ili Englesku", objašnjava Milanović.

Paradoksalna posledica kovida

Paradoksalno, ali najveći doprinos smanjenju nejednakosti u svetu dala je kovid kriza, tvrdi.

U to vreme je na mere podrške stanovništvu i privredi potrošeno oko 15 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda, što je smanjilo siromaštvo u svetu.