Странци брже износе зараду него што повећавају улагања – да ли нам треба нови модел раста

После рекордних више од пет милијарди евра страних инвестиција прошле године, Србија је ову почела улагањима која су, како каже председник државе, најнижа у последњих шест година. Узроци се траже на различитим странама, али Фискални савет оцењује да је превазиђен модел у којем су стране инвестиције водећи извор раста и да треба да се окренемо домаћим привредницима.

Шта држава може да уради да би домаћи привредници боље радили и више улагали – питао је председник Александар Вучић пре неколико дана домаће привреднике способне да уложе више стотина милиона евра годишње. Узрок малог прилива страних улагања он види у домаћој политичкој нестабилности и кризи западних економија.

Вучић је навео да је Европа застала и нема високу стопу раста три године, већ су неке земље чак и негативне, а неке су ушле у рецесију или су минимално позитивне.

"Са нашим експанзивним растом могли бисмо да наставимо само уколико бисмо успели да обезбедимо значајан прилив инвестиција из других делова. Ту је моја критика државе, јер нисмо успели да се довољно окренемо ка Кини, Индији и другим азијским тржиштима", додао је Вучић.

Од чарапа до "Мајкрософта" – шта говори структура страних инвестиција

Стручњаци указују да не треба жалити за инвеститорима који су производили чарапе или каблове, а који су из Србије отишли по истеку субвенција. Земља која је достигла просечну плату од око 900 евра и незапосленост спустила испод девет одсто треба да се бори за инвеститоре који стварају већу додату вредност.

Професор Милорад Филиповић са Економског факултета у Београду истиче да су директне стране инвестиције добродошле, поготово ако су оне један степен више у погледу технологије, трансфера знања, иновативности.

"Нажалост, структура страних инвестиција и извори њиховог порекла показују да је у последњих пет година порастао и онај други део директних страних инвестиција у рударство и грађевинарство, дакле у ниско акумулативне, не толико атрактивне иновативне делатности", објашњава Филиповић.

Др Никола Алтипармаков из Фискалног савета Србије жали што се не прича више о "Мајкрософту" као огромној страној инвестицији која је дошла у Србију не због тих субвенција, него управо због квалитетних кадрова који су радили по свету и онда својом личном иницијативом довели "Мајкрософтов" развојни центар у Србију.

"Он запошљава стотину радника и што је још важније, он уздиже читаву ИТ индустрију у Србији", истиче Алтипармаков.

"Дивиденде које страни инвеститори повлаче расту брже него инвестиције"

Сваком инвеститору је циљ профит, али када га остварује странац - добар део излази из земље, појашњавају стручњаци.

Алтипармаков истиче да су директне стране инвестиције у бруто износу око пет милијарди евра.

"Оне се као проценат БДП-а нешто и смањују током година како нама расте БДП, али дивиденде које страни инвеститори повлаче расту далеко већом брзином. Оне тренутно износе око три и по милијарде евра и за очекивати је да са тако брзим трендом повећања дивиденди да ће се то изједначити и да ће се тај позитивни прилив од страних инвеститора тотално исцрпети", наводи Алтипармаков.