Кад јефтиније постане скупље - гувернер Јоргованка Табаковић објашњава за РТС откуда "чипфлација" у Србији

У Србији су потрошачке цене у јануару биле повећане за 4,6 одсто међугодишње, то јест у поређењу са истим месецом претходне године, објавио је Републички завод за статистику. 

Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић у разговору за Интернет портал РТС-а истакла је да постоје категорије прехрамбених производа (воће и поврће, уље, слаткиши, безалкохолна пића) чији раст цена је већи како од укупног раста цена хране, тако и од укупне инфлације.

С друге стране, цене брашна, јаја, свежег меса, у просеку су ниже у односу на упоредиви период прошле године.

Објаснила је и због чега цене јефтинијих брендова исте категорије производа расту брже од скупљих. Само један од разлога је ниска ценовна еластичност тражње за храном.

Када се као потрошачи можемо надати нижој инфлацији и шта може да је обори. Почнимо од јануарских података.

Инфлација у Србији ће, према пројекцији Народне банке Србије, наставити да се креће у границама циља и у наредне две године, а то ће бити 3,0 одсто плус-минус 1,5 одсто. Шта је обележило месечну инфлацију у јануару и шта може да поремети ту пројекцију?

У складу са нашом пројекцијом и оним што смо саопштили на представљању фебруарског Извештаја о инфлацији, инфлација се почетком ове године креће око горње границе циљаног одступања и у јануару је износила 4,6%.

Месечну динамику кретања инфлације у јануару је обележио раст цена појединих услуга као што су комуналне услуге, услуге интернета, туристички пакет-аранжмани, затим нафтних деривата, као и поскупљење одређених категорија прехрамбених производа – воћа и поврћа и прерађене хране, где се бележи наставак раста цена кондиторских производа и кафе, у условима рекордних цена кафе и какаоа на светском тржишту.

Од другог тромесечја очекујемо постепено успоравање инфлације и њено приближавање централној вредности циља до краја године, и око тог нивоа би требало да се креће и наредне године.

Таквом кретању инфлације највише ће допринети и даље рестриктивни монетарни услови, очекивано смањење светских цена енергената и нижа увозна инфлација, долазак нове пољопривредне сезоне, за коју смо претпоставили да ће бити просечна, као и очекивано кретање реалних зарада у складу с растом продуктивности.

Цене у продавницама су више од инфлације - како се то објашњава?

У периоду појачаних глобалних инфлаторних притисака од средине 2021. године, па све до почетка 2024. године, цене хране су и на глобалном нивоу и у Србији, уз цене енергије, биле кључан покретач инфлације, а оно што на све нас као потрошаче највише утиче јесте управо кретање цена прехрамбених производа. Због тога њихов већи раст често ствара утисак да је укупна инфлација и виша него што на то упућују званични подаци.

Динамика међугодишњег раста цена хране у Србији од априла 2023. године знатно успорава – са око 25% у марту 2023, цене хране су у јуну 2024. чак забележиле негативну међугодишњу стопу, да би након тога раст светских цена појединих сировина, попут кафе, какаоа, маслиновог уља и др. утицао на поскупљење оних категорија прерађене хране на домаћем тржишту где ове сировине имају значајно учешће у производњи. Уз то, прошлогодишња суша на домаћем тржишту и смањена понуда по том основу, за последицу су имале значајан раст цена поврћа.

У јануару ове године цене хране су у просеку у односу на исти месец прошле године порасле за 4,1%, што указује да су трошковни притисци у производњи хране умерени.

При томе, постоје категорије прехрамбених производа (воће и поврће, уље, слаткиши, безалкохолна пића) чији раст цена је већи како од укупног раста цена хране, тако и од укупне инфлације. С друге стране, код одређеног броја прехрамбених производа као што су брашно, јаја, свеже месо, цене су у просеку и ниже у односу на упоредиви период прошле године.

С доласком нове пољопривредне сезоне, цене воћа и поврћа би требало да се нађу на нижем нивоу, а имајући у виду очекивано кретање светских цена примарних пољопривредних производа према фјучерсима и пројекцијама релевантних међународних институција, у наредном периоду не очекујемо значајне притиске ни на цене остале хране.

Све више се говори о феномену "cheapflation" - шта то значи и због чега се јавља у Србији? Наведите конкретне производе.

Инфлација јефтинијих производа (cheapflation) је термин којим називамо појаву да у периоду појачаних инфлаторних притисака цене јефтинијих брендова исте категорије производа расту брже од скупљих.

Овај феномен је потврђен и за друге земље, а Народна банка Србије је тестирала и потврдила његово присуство и у Србији у периоду од почетка 2022. закључно са крајем 2024. године, и то на примеру од 58 производа из категорије прерађене хране и пића (млечни производи, месне прерађевине, кафа и безалкохолна пића, кондиторски производи и др.).

Сматрамо да су кључни разлози који могу довести до ове појаве генерално ниска ценовна еластичност тражње за храном, затим замена скупљих брендова јефтинијим у периоду појачаних инфлаторних притисака и несавршеност тржишних структура, која олакшава преношење повећаних трошкова производње више него у пуној мери на малопродајне цене, на шта сам више пута и указивала у јавности.

Појава да цене јефтинијих брендова више расту од скупљих има и социјални карактер, јер директно погађа становништво са мањим дохотком. Такође, раст цена хране, додатно погуран овим ефектом, ствара утисак код становништва да је инфлација већа од званичних података, што повећава инфлациона очекивања и на тај начин додатно подстиче инфлацију.

Да ли се бојкотом трговинских ланаца могу снизити цене краткорочно или дугорочно?

Подаци о промету "бојкотованих" трговинских ланаца у једном дану или једној недељи нису довољни за сагледавање ширих последица, али могу послати известан сигнал трговинским ланцима у вези са политиком малопродајних цена.

Бојкот може имати само краткорочне ефекте услед нижег промета у трговини на мало у данима бојкота, док само системска решења могу утицати да се успори раст цена на трајнијој основи. То подразумева да сви актери у ланцу снабдевања, од произвођача, преко велетрговаца до малопродаје буду свесни своје улоге и понашају се одговорно и рационално када је реч о утврђивању цена, јер пад промета никоме не доноси корист.

Такође, Комисија за заштиту конкуренције треба да утврди да ли има картелског понашања и договора међу трговинским ланцима и да, уколико утврди да оно постоји, предузме одговарајуће мере како би се то спречило.

Са друге стране, ако хоћемо да штедимо у динарима или у еврима, шта треба да знамо осим чињенице да се на динарску штедњу не плаћа порез?

Треба да имамо у виду да је динарска штедња исплативија од девизне и у дугом и у кратком року и то већ дужи низ година, као и да темпо њеног раста указује на све веће поверење грађана у стабилност домаће валуте и исправност монетарне политике Народне банке Србије. Тачно је и да су каматне стопе више на динарску штедњу, као и да камата на њу није предмет опорезивања, али главни разлог за динамичан раст штедње у домаћој валути лежи у све већој сигурности штедиша у стабилност динара према евру и кредибилитет монетарних и финансијских мера НБС.

Позитиван тренд раста штедње у Србији постоји сада већ дужи низ година, пошто и динарска и девизна штедња из године у годину бележе раст. Раст штедње треба посматрати као позитивну друштвено-економску појаву која пре свега показује да грађани имају слободна средства и да размишљају о својој будућности, јер на тај начин обезбеђују сигурност за нека можда тежа и неизвесна времена или једноставно омогућавају себи средства за неку будућу потрошњу. Због тога је важно штедети, без обзира који износ је у питању.

Евро ће се вероватно наћи под ударом због америчких царина на робу из Европске уније. Може ли однос евро-долар да утиче на кретање евра према динару на домаћем девизном тржишту?

Јачање или слабљење евра према америчком долару на међународном тржишту нема директан утицај на кретање курса динара према евру као референтној валути на нашем, домаћем девизном тржишту.

Курс динара према евру формира се на основу понуде и тражње за девизама – евром на домаћем девизном тржишту, при чему званични средњи курс динара према евру НБС утврђује на основу података о трансакцијама купопродаје девиза – евра на међубанкарском девизном тржишту. Та понуда и тражња за евром потичу од клијената банака које послују у Србији, физичких и правних лица - резидената, односно грађана и компанија, затим од банака за подмиривање њихових потреба за домаћом и страном валутом, као и од страних (углавном финансијских) институција – нерезидената.

Напомињемо да кретање односа евра и америчког долара утиче на званични средњи курс динара према америчком долару, будући да се званични средњи курс динара према другим валутама које нису евро, утврђује на основу званичног средњег курса динара према евру и актуелних међувалутних односа евра према другим валутама на иностраним тржиштима.

Међутим, потребно је имати у виду да сва кретања у међународном окружењу, укључујући геополитичке кризе, протекционизам, одлуке водећих централних банака и друга кретања, утичу и на кретање понуде и тражње за евром на домаћем девизном тржишту.

При том, Народна банка Србије у оквиру режима руковођено пливајућег девизног курса који спроводи, има могућност да реагује на домаћем девизном тржишту, било куповином било продајом девиза – евра, како би одржала релативну стабилност девизног курса имајући у виду значај ове стабилности за ценовну, финансијску и целокупну макроекономску стабилност наше земље.

У периоду од 2017. године до данас преовладавају снажни притисци на јачање динара, чији су основни узрок побољшани макроекономски показатељи наше земље и повољна платнобилансна кретања, односно појачан прилив девиза по разним основама, попут страних директних инвестиција, извоза, дознака и туризма.

Од 2017. године до краја 2024. године, тј. током последњих осам година, сваке године изузев "пандемијске" 2020. године, били смо нето купац девиза на домаћем девизном тржишту ублажавајући осцилације курса динара према евру у смеру јачања домаће валуте. До краја 2024. године, нето смо купили 11,9 милијарди евра, чиме смо допринели да бруто девизне резерве крајем 2024. године достигну рекордни ниво у износу од 29,3 милијарди евра.

Очувању релативне стабилности курса динара према евру, која је тачка у којој се сусрећу интереси свих - грађана и предузећа, увозника и извозника, улагача и штедиша, корисника кредита, али пресвега наше државе, остаћемо посвећени као и до сада.

НБС процењује раст БДП-а од 4,5% у овој години - базиран на реалним претпоставкама. Електричне "панде", производња гума у Зрењанину, почетак рада новог блока у Костолцу погураће раст БДП-а. Да ли студентски протести могу успорити економски раст?

Према нашој пројекцији, реални раст бруто домаћег производа који се ове године процењује на око 4,5% водиће услужни сектори, чему ће допринети позитивни фактори са тржишта рада и даљи раст зарада. Очекујемо и убрзање индустријске производње, уз позитиван допринос и прерађивачке индустрије, али и сектора рударства и енергетике.

Раст прерађивачке индустрије требало би да, између осталог, буде подстакнут серијском производњом у аутомобилској индустрији (аутомобилских гума у фабрици Линглонг у Зрењанину, као и серијском производњом Фијатовог аутомобила у крагујевачкој фабрици).

Уз то, производња струје биће већа по основу пуштања у рад Блока Б3 Термоелектране Костолац, али и очекиване нормализације хидропотенцијала. Позитиван допринос расту пројектујемо и од грађевинарства, у складу са наставком реализације свих великих инфраструктурних пројеката у земљи, а пре свега програма "Скок у будућност – Србија Експо 2027".

Уз претпоставку да ће овогодишња пољопривредна сезона бити просечна, након прошлогодишње суше, позитиван допринос расту економске активности очекујемо и од пољопривреде.

Што се тиче студентских протеста, њихов ефекат није укључен у наш основни сценарио за пројекцију раста БДП, јер је у овом тренутку тешко оценити у којој мери се протести одражавају на економску активност, али свакако постоји могућност да се догађаји попут овог одразе и на економску активност. За сада не видимо да има већих застоја у производном сектору, пре свега индустријској производњи, а наставља се и активност у услужним секторима.

Протести би пре свега могли да утичу на одлагање одређених инвестиција и потрошње за касније, и то се за сада види у приливу страних директних инвестиција који је спорији у досадашњем току године.

Какви и колики ће бити ефекти на БДП зависиће пре свега од тога колико ће протести да трају, али с обзиром да смо још увек на почетку године, постоји могућност да се инвестициона активност убрза у остатку године и да се надокнади смањена активност с почетка године.