OKO: Економија и блокаде – ко пумпа, а ко испумпава

Прошло је три месеца од када су факултети у Србији у блокади. Да ли су у праву студенти када носе транспарент "БДП не брише сузе жртава" или је у праву власт која, поигравајући се студентском паролом "пумпај", поручује: "Пумпај повећање БДП-а, плата, пензија и страних инвестиција". Професор Економског факултета Милојко Арсић сматра да блокаде нису имале негативан утицај на привреду, али да би то могло да се промени ако се ситуација не реши што пре. Његов колега са факултета, професор Драган Ђуричин, указује да је проблем што због друштвено-политичке нестабилности Србија није привукла директне стране инвестиције у последња три месеца.

Професор Економског факултета Милојко Арсић сматра да су студентске блокаде, пре свега, важне за унапређење функционисања српске привреде и друштва.

"Ако се инсистира на владавини права и елиминисању корупције, долази до повећања ефикасности државе, па би самим тим напредовали и привреда и друштво Србије, како у наредним годинама, тако и деценијама", наводи Арсић.

Напомиње и да у бруто друштвени производ (БДП) државе улази много више фактора од плата, пензија и страних инвестиција, на шта се власт, како тврди, позива када брани своје позиције.

"Важан је и људски живот, безбедност, мобилност. Све то", указује Арсић.

На питање шта се у српској економији променило на боље, а шта на горе, откако трају блокаде, професор Економског факултета Драган Ђуричин истиче је и даље значајно то што је Србија добила инвестициони кредитни рејтинг.

"То значи да су макроекономски фундаменти система на таквом нивоу да одговарају светским инвеститорима. Ипак, после тога смо ушли у период геополитичке и политичке кризе. Геополитичка криза је интензивирана проблемима везаним за део наше територије, Косово и Метохију, али и најављеним санкцијама према НИС-у, који доприноси БДП-у са 10 до 12 одсто", објашњава Ђуричин.

Професор Арсић тврди да студентске блокаде, према до сада доступним подацима, нису имале значајан утицај на привредни раст.

"Ако се позивамо на податке о кретању индустријске производње, промету у трговини на мало, доласку страних туриста, бројеви су расли у новембру и децембру прошле године", каже Арсић.

Ипак, наглашава да ће друштвено-политичка нестабилност почети негативно да утиче на привреду, ако потраје.

"Али, када оцењујемо утицај блокада на привредну активност, увек треба имати у виду због чега су те демонстрације покренуте. Због корупције. А она у Србији постоји деценијама и појачана је у последњих 10 година. И корупција негативно утиче на привредни раст. И тај утицај је много већи од утицаја блокада", сматра Арсић.

Утицаји блокада и корупције на привреду

На питање да ли су институције важне за привредни раст, на чему студенти у својим захетивма, како наводе, инсистирају, Ђуричин указује да су институције неопходне за економски напредак.

"Али, као и у свему, ђаво је у детаљу. Институције не могу да реше потезе који се односе на оквир за спровођење реформи у земљи. Не настају одједном. Главни проблем је у томе што нисмо завршили транзицију геополитички, макроекономски и вредносно", каже Ђуричин.

Тврди да није против организовања људи са политичким захтевима, али да су "физичко блокирање путева, нерад и заустављање Србије на разним нивоима озбиљан атак на систем".

"У децембру, јануару и фебруару није било никаквих инвестиција. Знам да их није било. Људи би требало да имају став, то није проблем за државу, али јесте проблем ако универзитети и школе не раде, а здравствене институције прете штрајком", напомиње Ђуричин.

Илуструје да се привреда и економије крећу по шинама, а да су на том колосеку битан фактор директне стране инвестиције.

"Друга шина је извоз, који је везан за директне инвестиције. Ако долази до раздвајања шина, локомотива која вуче све вагоне, укључујући реалну економију, финансијски сектор и терцијални сектор – закључно са уметношћу и културом – испашће из шина. Према томе, ово су нестандардне ствари", наводи Ђуричин.

Арсић упозорава да би баш због тога власт требало да ради на томе да се блокаде и протести реше на бесконфликтан начин, те да решење укључи и демократизацију Србије.

"Ми смо према свим међународним класификацијама или изборна аутократија или делимична демократија. Политички процес одређен је у институцијама. А тешко је замислити побољшање рада институција, без промена у политичкој пракси", тврди Арсић.

На питање да ли капиталистичка максима "нема бесплатног ручка" важи и у случају блокада, Арсић потврђује да оне коштају, али да је то мања цена у односу на то колико је скупа корупција.

"И не само то, корупција угрожава животе људи. То смо видели у паду надстрешнице", истиче Арсић.

Шта је са пројектом "Експо 2027"

Поводом најава о убрзаној процедури реализације пројекта "Експо 2027" у условима тренутне политичке нестабилности, професор Ђуричин наглашава да је то ипак шири пројекат убрзаног привредног развоја Србије, који се, како наводи, базира на државним инвестицијама у инфраструктуру.

"На бази Експа добили смо сагласност Међународног монетарног фонда за буџет за 2025. годину. Али, да ли требамо да скочимо на овај начин, преко убрзаних процедура, свакако је ризик", каже Ђуричин.

Професор Арсић подсећа да је лично био против преузимања организације овог пројекта, јер је, према његовом мишљењу, у питању релативно велика инвестиција која се не би исплатила, али да би, када је већ све договорено, ипак требало одржати међународну изложбу.

"Ако држава прихвати међународну обавезу, треба да је измири", тврди Арсић.

Ђуричин објашњава да је реч о својеврсном мултипликатору инвестиција.

"То је инфраструктура за Србију. Једна инвестиција повлачи тражњу за другом инвестицијом, друга за трећом", закључује Ђуричин.

Целу емисију погледајте у видео запису на почетку текста.