Energetska kriza u Evropi – zalihe gasa se prazne, cene rastu, Srbija ima problem zbog NIS-a

Željko Marković iz Saveza energetičara smatra da je Evropa i dalje zavisna od ruskog gasa, o čemu, kako navodi, svedoči i odluka Evropske unije da u novi paket sankcija Moskvi ne uključi prirodni tečni gas.

"Uvoz je smanjen u odnosu na neka ranija vremena i iznosi oko 10 odsto, ali pojedine zemlje u Evropi prosto nemaju drugu mogućnost i moraju da se oslone na ruski gas. Zato se i ne uvode sankcije na to", kaže Marković.

Navodi da se evropska skladišta gasa ove zime prazne brže od planirane dinamike zbog niskih temperatura.

"Skladišta i zalihe su na nekih 44 odsto popunjenosti. Na nivou Evrope, pojedine zemlje imaju sasvim dobre rezerve, i do 67 odsto, dok druge, poput Francuske i Nemačke, imaju niske rezerve gasa u svojim skladištima", napominje sagovornik.

Ističe da se očekuje dalje pražnjenje skladišta.

"Neće biti zabeleženi istorijski minimumi, koji su za ovo doba godine iznosili oko 33 odsto, što je dosta niže od trenutnih 42 odsto popunjenosti. Od aprila će početi punjenje skladišta i te rezerve će polako krenuti da rastu. Ne očekujemo da će biti ugroženo snabdevanje gasa do kraja ove sezone", navodi Marković.

Pražnjenje skladišta i viša cena gasa

Istovremeno raste cena gasa. Na rekordnom je nivou u poslednje dve godine, a Marković tvrdi da je pražnjenje rezervi delom formiralo i visoku cenu gasa.

"Naviše cena je sada na oko 50 evra po megavat satu. Tokom letnje sezone, cena je bila oko 38 evra, a dugoročno očekujumo povratak na tu cenu, ili do 40 evra. Trenutna cena raste, i dalje će, dok god je hladan talas. Od leta se očekuju niže cene", objašnjava Marković.

Napominje kao važno i to što članice EU imaju obavezu da odmah po kraju grejne sezone otpočnu sa punjenjem skladišta gasa.

"Imaju obavezu da popune do 90 odsto kapaciteta do kraja septembra. Međutim, Nemačka je već tražila da se proces odloži do novembra", ukazuje sagovornik iz Saveza energetičara.

Domino efekat – skuplji gas za visoke cene struje

Povodom rasta cena nafte i električne energije, sagovornik napominje da su one često prouzrokovane i cenama gasa, pogotovo u slučaju naknada za struju.

"Elektrane koriste gas da bi zadovoljile tražnju za strujom. Čim vam raste cena gasa, raste vam i cena struje. Cene su sada od 170 do 180 evra po megavat-satu, ali su dugoročna očekivanja da bi ona trebalo da padne na nekih stotinak evra po megavat-satu", navodi Marković.

Kaže i da statistika pokazuje kako potrošnja struje raste na globalnom nivou za oko četiri procenata i da će tako biti sve do 2027. godine.

"Tom rastu najviše je doprineo rast potrošnje električne energije u Kini, Indiji i u ostatku Azije. On je na oko osam odsto, a u Americi i Evropi je na dva procenta. Razlog, recimo, u Evropi je i taj što je tu struja najskuplja", sumira sagovornik. 

Posledice američkih sankcija NIS-u

Na pitanje da prokomentariše posledice američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije i najavljeni početak njihove primene 27. februara, Marković naglašava da su pozicije i dalje iste.

"Država nema snage da izvrši nacionalizaciju. NIS, sa druge strane – to jest, ruska strana – ne želi da proda svoj deo, tako da smo u pat poziciji. Nadamo se da će zahtev za odlaganjem primene prihvatiti do 27. februara. Ako toga ne bude, dolazi do blokade NIS-ovih računa, a time i otežano poslovanje kompanije, koje se onda preslikava i na druge grane privrede", zaključuje Željko Marković iz Saveza energetičara u razgovoru za RTS.