Američke sankcije i NIS - profesor Lukić objašnjava kako će izgledati naftni i novčani tokovi

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić rekao je da je obim ekonomskih posledica sankcija prema NIS-u jako veliki. Ukoliko se ove sankcije sprovedu, evidentno je da će potresi u svim dimenzijama naše privrede da budu izuzetno izraženi, navodi Lukić i dodaje da je ovo krupan problem za našu zemlju, za koji se mora naći rešenje.

Prioritet države je sigurnost snabdevanja naftom derivatima pa se na dnevnom nivou prati: poslovanje NIS-a, situacija na tržištu i kretanje cena, poručuje ministarka Dubravka Đedović Handanović.

Generalni sekretar "Udruženja naftnih kompanija Srbije" Tomislav Mićović, kaže da su sada podmirene potrebe domaćeg tržišta a da se radi na povećanju rezervi i uvoznih i skladišnih kapaciteta u slučaju eventualnih poremećaja na tržištu.

Ako ne bude odlaganja, sankcije Sjedinjenih Američkih Država NIS-u stupaju na snagu 27. februara. I dok se čeka odluka američke administracije kompanija zbog ruskog vlasništva, neke posledice već postoje.

Posledice i same najave američkih sankcija NIS-u su vidljive. NIS-ove aplikacije ne mogu da se skinu sa Gugl i Apl prodavnica. Neki kupci uvele prodaje i već otkazuju saradnju sa NIS-om.

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić rekao je da je obim ekonomskih posledica sankcija prema NIS-u jako veliki.

"Možemo da pokažemo kako izgleda NIS u brojkama. NIS ostvaruje oko 3,3 milijarde evra prihoda godišnje. NIS ostvaruje 375 miliona neto dobitka. NIS ostvaruje, odnosno uplaćuje u budžet Republike Srbije oko dve milijarde evra, što je negde oko 12 odsto ukupnog budžeta. Kada pogledate udeo NIS-a kao kompanije, ukupnom BDP-u on iznosi negde oko 4,5 odsto. To su krupne brojke", naveo je Lukić.

Prema njegovim rečima, ukoliko se ove sankcije sprovedu, evidentno je da će potresi u svim dimenzijama naše privrede da budu izuzetno izraženi, odnosno ovo je krupan problem za našu zemlju, za koji se mora naći rešenje.

Dva sporna toka

NIS je danas unapred već obavestio svoje zaposlene i isplaćuje i februarsku platu u strahu da će banke već 28. obustaviti saradnju sa kompanijom.

Lukić navodi da su dva toka sporna - jedan je fizički tok, a to je kako će sirovine ulaziti u zemlju, a drugi je novčani tok, odnosno, kako će putevi novca da se kreću kroz zemlju.

"Možemo praviti razliku između međunarodnog i domaćeg platnog prometa. Međunarodni platni promet podrazumeva sva međunarodna plaćanja prema stranim subjektima. Unutrašnji platni promet, izmirivanje obaveza prema domaćim poveriocima i domaćim partnerima i saradnicima", istakao je profesor Ekonomskog fakulteta.

Objasnio je da će Narodna banka Srbije nastaviti da verovatno bude na usluzi i na raspolaganju NIS-u.

"Međutim, kada se radi o međunarodnim plaćanjima, dolazimo u situaciju u kojoj su došle neke ruske banke. Svaki vid izmirenja obaveza prema bilo kojoj kompaniji biće jako teško realizovati. Naše domaće banke, kada su u pitanju međunarodna plaćanja, funkcionišu tako da, pošto nemaju svoje zavisne banke u drugim zemljama, koriste usluge korespondentskih banaka. Najveće korespondentske banke našim bankama jesu američke banke. Te američke banke će dosledno da se pridržavaju svojih principa. I tu je najveći problem", rekao je Lukić.

Posledice i na region

NIS nije samo povezan sa našom zemljom, već je ozbiljan igrač i u regionu.

Profesor Lukić istakao je da je NIS vrlo važan u više zemalja u jugoistočnoj Evropi, prisutan je u Rumuniji, Bugarskoj, BiH. Najveće tržište u smislu udela jeste, kako kaže, u BiH, gde pokriva nešto više od 10 odsto tržišta nafte.

Iz vladine radne grupe koja je formirana za rešavanje problema ovih američkih sankcija, NIS-u, potvrdili su da razmatraju nekoliko scenarija.

Profesor Lukić objašnjava da imate unilateralne, imate bilateralne, imate multilateralne opcije.

"Unilateralna opcija bi bila kada bi se država Srbije odlučila na jednokratne poteze koji podrazumevaju, zamrzavanje vlasničkih prava od strane kompanija. Druga vrsta unilateralne odluke jeste da dođe do suspendovanja vlasničkih prava, gde vi efektivno preuzimate kontrolu nad kompanijom, a ne oni koji su formalno vlasnici, odnosno većinski akcionari. Postoji takođe jedna unilateralna odluka koja podrazumeva nacionalizaciju. Nacionalizacija može da znači da kompanija u potpunosti prelazi u državno vlasništvo", rekao je Lukić.

Bilateralna rešenja su, kako je naveo, ona koja mogu da se odvijaju na relaciji između Republike Srbije i Republike Rusije. Dok su Multilateralna rešenja ona koja tangiraju ne samo NIS, Republiku Srbiju i Rusiju nego i ona koja podrazumevaju i neke američke kompanije koje su možda zainteresovane za ulaganje u Srbiju, neke treće kompanije koje su zainteresovane da uđu u vlasništvo NIS-a.

I JANAF čeka odluku američke administracije

Odluku američke administracije čeka i hrvatski JANAF, koji je takođe tražio odlaganje kako bi NIS isporučio ugovorene količine naftovodom do kraja 2026.

"Moglo bi da se traži da se sprovede realizacija do kraja svih zaključenih sporazuma. Mi smo sa JANAF-om zaključili ugovor od 2024. do 2026. godine. Treba kroz JANAF da prođe negde oko 10 miliona tona nafte. JANAF snabdeva naš NIS sa nekih 80-90 odsto u rafineriji. Ako bi američka administracija, to prihvatio značilo bi da smo bezbrižni narednih još godinu i nešto. Nisam siguran da će Amerikanci baš da odobre tako nešto", kaže Lukić.

Govoreći o cenama, kaže da s jedne strane, ako gledate cenu nafte, ona raste, ali da je Trampova administracija nagovestila da se ne slaže sa toliko visokom cenom nafte, a raste i cena gasa.

"I cena zlata u neizvesnim okolnostima uvek skače. Zlato se uvek tretira kao sigurno utočište. Zlato je međunarodno prihvaćeno. Ako imate zlato, ono će biti konvertibilno. Bilo gde da se nalazite na planeti, moći ćete da ga prodate. Između ostalog, kad se radi o sankcijama, imate problem s plaćanjima, ako imate zlato, uvek možete da ga iskoristite za plaćanje", zaključio je profesor Lukić.