Нове америчке царине на увозне аутомобиле коштале би Јапан 21 милијарду долара

Јапански институти и компаније извршили су прорачуне и закључили да би шест јапанских произвођача аутомобила претрпело трошак у укупном износу од око 21 милијарду долара ако би нова влада председника Доналда Трампа дословце спровела план о увођењу нових царина на увозне аутомобиле у висини од око 25 одсто.

Овај трошак узима у обзир и тарифе које Трамп намерава да уведе на робу увезену из Мексика и Канаде, где јапански произвођачи имају више фабрика.

Наиме, нови/стари амерички председник је у уторак најавио увођење царина на возила страног порекла у износу од око 25 посто, које би, могуће, ступиле на снагу у априлу или нешто касније. 

Такође, он је раније изјавио да ће се његова земља при одређивању мета нових царина руководити принципом реципрочности.

Мада Јапан не наплаћује царине на увоз страних аутомобила, из Вашингтона га већ дуго оптужују за постојање других, структурних, препрека увозу, па је у том смислу реално очекивати да ће се и он наћи на тапету нове америчке администрације приликом одређивања поменутих протекционистичких мера. (У 2023. години, на пример, истичу Американци, Јапан је увезао само нешто мање од 19.000 аутомобила америчког порекла).

Овде треба имати на уму да је Трамп тарифама сличне висине припретио и страним произвођачима челика и алуминијума, међу којима се по успешности нарочито истичу јапанске и јужнокорејске компаније. Оне су снабдевачи деловима фабрика далекоисточних произвођача аутомобила у самим Сједињеним Државама. Те тарифе, дакле, додатно ће закомпликовати њихово пословање и подићи цене њихових возила у Северној Америци.

Аутомобили, камиони и аутобуси су у укупном јапанском извозу у САД прошле године учествовали са 28,3 одсто (близу 40 милијарди долара), док су делови за возила чинили још близу шест одсто тог извоза. 

Иначе, путнички аутомобили који се увозе из Земље излазећег сунца тренутно су у САД оптерећени симболичном тарифом од два и по посто, аутобуси царином од само два посто, док доставна возила (пикап камионети) већ трпе високих 25 посто.

За Јапанце, већ виђено?

Због горког искуства из осамдесетих година прошлог века када су биле изложени оштрим америчким царинама, крупне јапанске компаније попут "Тојоте" и "Хонде" су изградиле више фабрика на америчком тлу како би амортизовале опасност која прети од њих.

Међутим, мањи јапански произвођачи, као што су "Мазда" и "Субару", нису били у стању да у истој мери развију отпорност на царине, па су сада посебно рањиви на Трампове тарифе. Јапански економисти истичу да чак 70 одсто од око 420.000 аутомобила "Мазде" који се годишње продају у САД долази из иностранства, док "Субару" допрема близу половине (47 процената) својих аутомобила за америчко тржиште из Јапана.

И трећи највећи јапански произвођач аутомобила "Нисан" могао би да претрпи значајну штету услед увођења нових тарифа, мада поседује две фабрике у САД. Наиме, "Нисан", који последњих година у Сједињеним Државама остварује близу трећине своје укупне продаје, прошле године је забележио губитак од милијарду и по долара, због чега је планирао смањење производње и броја радника широм света, укључујући ту и САД.

Руководство јапанске компаније са седиштем у Јокохами намеравало је да редукује радну снагу у САД за чак четвртину, али је сада јасно да ће спровођење тог плана реструктуирања морати да сачека, јер би значај тих постројења могао да порасте у светлу нових тарифа. Поред тога, око 30 одсто "Нисанових" аутомобила који се продају у САД праве се у суседном Мексику, који ће се ускоро наћи под ударом нових царина.

И највећи светски произвођач и продавац возила "Тојота" значајан део аутомобила који прода у САД допрема из Јапана, Мексика и Канаде - у 2024. години 43 посто од 2,33 милиона возила које је продала у САД је било произведено вани.

Тренутно други највећи јапански произвођач аутомобила "Хонда" трећину возила које прода у САД израђује у Мексику и Канади. Она је већ најавила да ће покушати да реши проблем нових царина премештањем дела производње из тих земаља у САД и променом модела који се у њима производе.

У "Хонди" рачунају да ће се око 610.000 њихових четвороточкаша наћи под ударом Трампових царина. "Хонда је, иначе, прошле године произвела укупно око четири милиона аутомобила.

Да ли ће бити поштеде за верног савезника?

Сигурно је да ће влада у Токију, као и кад су у питању нове царине на производе од челика и алуминијума, тражити поштеду и изузећа од тарифа на увоз четворороточкаша за јапанску аутомобилску индустрију, наводећи као аргументе висока јапанска улагања у америчку привреду и војнополитичко савезништво две земље.

Добар основ за захтев за изузеће је чињеница да јапанске компаније, у целини гледано, заправо, већ производе знатно више аутомобила у САД него што их у ту земљу довозе из Јапана - оне су у 2023. години у САД направиле чак 3,27 милиона јединица, док су из острвске царине допремиле око 1,49 милиона.

Зато се оптимизам једног дела јапанских политичара и економиста, који верују да ће њихова земља у доброј мери бити поштеђена протекционистичких мера Вашингтона у области аутомобилске индустрије, чини основаним.

Трампова влада кроз увођење високих царина настоји да нагло умањи огромни дефицит у трговини са иностранством и приволи стране (и домаће) компаније на премештање и изградњу нових фабрика у САД, како би остварила убрзану реиндустријализацију.

Та политика ће вероватно имати одређени позитиван ефекат, али ће истовремено направити значајну економску штету не само страним пословним субјектима, већ и, подстицањем инфлације, бројним домаћим потрошачима.