Svet u klin, Tramp u ploču – kuda vodi američki zaokret ka fosilnim gorivima

Vanredna energetska situacija u Sjedinjenim Američkim Državama treba da olakša snabdevanje, pojeftini i poveća proizvodnju energije i energenata.

Akcenat je stavljen na naftu, gas, ugalj, energiju iz nuklearki, termalnih izvora i kritične sirovine. Već je doneta i zabrana o izdavanju zemljišta u zakup za gradnju vetroturbina i na kopnu i na moru, kako bi se povećalo istraživanje gasnih i naftnih bušotina.

"Inflacionu krizu izazvala je masovna prekomerna potrošnja i eskalacija cena energenata. I bušićemo, bušićemo. Amerika će ponovo biti proizvodna nacija. Imamo nešto što nijedna druga zemlja neće imati, najveću količinu nafte i gasa na svetu, možemo da smanjimo cene i izvozimo američke energente širom sveta", kaže američki predsednik Donald Tramp.

Odluka je u suprotnosti sa svetskim i evropskim zelenim dogovorima. Zato nije iznenađenje što je predsednik Tramp odmah potpisao i dokument o povlačenju zemlje iz Pariskog sporazuma iz 2015. za ublažavanje klimatskih promena.

"Potrebna je ambicioznija globalna akcija sa klimatskim promenama, a povlačenje drugog svetskog zagađivača iz Pariskog sporazuma je negativan signal i može se preneti na druge države da kažu - pa, ako nisu obavezne za Sjedinjene Američke Države, i mi ćemo smanjiti aktivnosti“, kaže Majkl Džerald, profesor Kolumbija univerziteta.

Aleksander de Kro, premijer Belgije, smatra da Evropa treba da se drži cilja. Ono što imamo u "Zelenom dogovoru", složili smo se sa tim, treba da se držimo toga iz klimatske perspektive, ali i konkurentnosti i molim vas da ne dodajemo neizvesnost“, rekao je De Kro.

Tramp preti većim carinskim tarifama

Ipak, Sjedinjene Države pretenduju da budu glavni snabdevač evropskog tržišta naftom, a posebno tečnim gasom. I predsednik Tramp, Briselu je već zapretio većim carinskim tarifama ukoliko ne povećaju uvoz američke nafte i gasa.

"Nakon rusko-ukrajinskog rata, uslovno da kažem, Evropa je sebi napravila medveđu uslugu, to je jednostavno činjenica i to je nešto sa čim će morati da živi. I sa te strane energenti će stići delimično iz SAD, delimično iz drugih izvora“, rekao je Aleksandar Stevanović, ekonomista.

A pitanje koje čeka odgovor, a čeka ga i Srbija zbog NIS-a, jeste - hoće li Vašington sada promeniti stav o sankcijama ruskom energetskom sektoru koje je uvela bivša Bajdenova administracija.

"Nisam nešto optimističan, mislim da se neće mnogo odraziti na sankcije. Svakako bih voleo da zbog naše energetske situacije te sankcije budu nešto ublažene i olakšane, ali da vidimo. Sve one firme i kompanije će se čuvati tih američkih sankcija. Neke firme koje se boje tih sankcija svakako neće hteti da sarađuju sa NIS-om bez obzira da li u Evropskoj uniji postoje sankcije ili ne“, kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku.

Srbija je tražila pojašnjenja sankcija NIS-u, a iz Vlade je potvrđeno da su razgovori sa američkom administracijom u toku.