Папрене цене некретнина – када ће станови поново бити дом, а не инвестиција

Прошле године, продаја некретнина била је успоренија, а промет мањи - све због високих цена станова. Већина инвеститора не зида некретнине за потребе тржишта, већ оне некретнине на којима могу највише да зараде, а то су луксузни станови. Стручњаци тврде да ће, када се инвестициони купци повуку, станови коначно поново постати дом, а не улагање.

Решавање стамбеног питања је велика одлука за већину становништва, због чега је важно изабрати квалитетан стан, који је притом и укњижен. У Нишу је у последње четири године велика потражња за становима, посебно су заинтересовани млади брачни парови.

"Најтраженија категорија и даље су станови од 45 па до 67 квадрата. То су мањи једноипособни и двоипособни станови. Ако посматрамо цену, дошло је до скока од 20 до 30 одсто у протекле четири године. Цена квадрата у новоградњи креће се од 1.600 на периферији па до 2.500 евра у центру града", наводи Сандра Блажић из агенције за некретнине "Блажић".

У Крагујевцу су станови у староградњи јефтинији за 30 одсто од новоградње, где је метар квадратни достигао 1.800 евра.

"Најпре се и продају ти мањи станови зато што је мања цифра у питању и они се и највише траже", каже Мирослав Брковић из агенције за некретнине "Брковић" у Крагујевцу.

У центру Београда све мање локација за градњу

У престоници је најскупља локација за градњу, а њих је све мање, посебно у центру.

"Пре три године цене на Новом Београду су биле између 2.500 и 3.000 и 3.200 евра по квадрату, међутим сада су те цене скочиле 30 одсто у односу на тај период. Самим тим, у односу на динар, евро држи се у одређеној фиксној вредности, тако да то изгледа да је евро девалвирао", наводи Стојан Чолаков, председник Грађевинске коморе Србије.

Данијела Рабреновић из архитектонског бироа "Београд" указује да смо инфраструктурно остали исти, али су цене станова скочиле.

"Просечан грађанин не може себи да приушти некретнину у централним градским зонама и, наравно, све више је инвестиционих станова. Држава треба да се позабави тиме, да уреди то на један од начина који је на располагању, а свакако повећање пореза за те инвестиционе јединице и станове", каже Рабреновићева.

Подаци Републичког геодетског завода показују да је око 75 одсто кеш купаца, а осталих око 25 одсто су кредитни купци.

У Београду је прошле године прометовано станова у вредности од око две милијарде евра. Упућени тврде да је решење у преусмеравању тражње, односно да инвестиционе купце – са тржишта некретнина, држава пребаци на тржиште капитала. Тако ће просечан грађанин имати већу шансу да купи стан.