Свет у клин, Трамп у плочу – куда води амерички заокрет ка фосилним горивима

Ванредна енергетска ситуација у Сједињеним Америчким Државама треба да олакша снабдевање, појефтини и повећа производњу енергије и енергената.

Акценат је стављен на нафту, гас, угаљ, енергију из нуклеарки, термалних извора и критичне сировине. Већ је донета и забрана о издавању земљишта у закуп за градњу ветротурбина и на копну и на мору, како би се повећало истраживање гасних и нафтних бушотина.

"Инфлациону кризу изазвала је масовна прекомерна потрошња и ескалација цена енергената. И бушићемо, бушићемо. Америка ће поново бити производна нација. Имамо нешто што ниједна друга земља неће имати, највећу количину нафте и гаса на свету, можемо да смањимо цене и извозимо америчке енергенте широм света", каже амерички председник Доналд Трамп.

Одлука је у супротности са светским и европским зеленим договорима. Зато није изненађење што је председник Трамп одмах потписао и документ о повлачењу земље из Париског споразума из 2015. за ублажавање климатских промена.

"Потребна је амбициознија глобална акција са климатским променама, а повлачење другог светског загађивача из Париског споразума је негативан сигнал и може се пренети на друге државе да кажу - па, ако нису обавезне за Сједињене Америчке Државе, и ми ћемо смањити активности“, каже Мајкл Џералд, професор Колумбија универзитета.

Александер де Кро, премијер Белгије, сматра да Европа треба да се држи циља. Оно што имамо у "Зеленом договору", сложили смо се са тим, треба да се држимо тога из климатске перспективе, али и конкурентности и молим вас да не додајемо неизвесност“, рекао је Де Кро.

Трамп прети већим царинским тарифама

Ипак, Сједињене Државе претендују да буду главни снабдевач европског тржишта нафтом, а посебно течним гасом. И председник Трамп, Бриселу је већ запретио већим царинским тарифама уколико не повећају увоз америчке нафте и гаса.

"Након руско-украјинског рата, условно да кажем, Европа је себи направила медвеђу услугу, то је једноставно чињеница и то је нешто са чим ће морати да живи. И са те стране енергенти ће стићи делимично из САД, делимично из других извора“, рекао је Александар Стевановић, економиста.

А питање које чека одговор, а чека га и Србија због НИС-а, јесте - хоће ли Вашингтон сада променити став о санкцијама руском енергетском сектору које је увела бивша Бајденова администрација.

"Нисам нешто оптимистичан, мислим да се неће много одразити на санкције. Свакако бих волео да због наше енергетске ситуације те санкције буду нешто ублажене и олакшане, али да видимо. Све оне фирме и компаније ће се чувати тих америчких санкција. Неке фирме које се боје тих санкција свакако неће хтети да сарађују са НИС-ом без обзира да ли у Европској унији постоје санкције или не“, каже Жељко Марковић, стручњак за енергетику.

Србија је тражила појашњења санкција НИС-у, а из Владе је потврђено да су разговори са америчком администрацијом у току.