U lancu visokih cena – šta kupci mogu da urade da povoljnije pazare

Antimonopolska komisija je pokrenula postupak protiv četiri velika trgovinska lanca zbog osnovane pretpostavke da su zaključili takozvani restriktivni sporazum, odnosno dogovarali se o cenama. Tri trgovinska lanca – "Delez", "Univereksport i "Merkator S" – odgovorila su da redovno podnose izveštaje u skladu sa regulativom, kao i da sarađuju sa državnim organima. 

Urednica Politikinog dodatka "Potrošač" Jelica Antelj kaže da je pre godinu dana rađeno istraživanje o visini prosečne potrošačke korpe od 30 namirnica, koje je pokazalo da je najpovoljniji trgovac pet do 10 odsto povoljniji od ostalih.

"Trgovci ne vole da se priča o cenama, dok potrošači vole. Posle objavljivanja istraživanja bilo je pitanje ko je tražio istraživanje, da li je plaćeno. Bunili su se zbog metodologije“, kaže urednica Antelj i ističe da je bilo poziva redakciji.

Profesor Ekonomskog fakulteta Dragan Stojković smatra da Komisija za zaštitu konkurencije treba da utvrdi da li su se trgovinski lanci međusobno dogovarali, ali ovde se radi o osnovnim životnim namirnicama gde trgovci ne zarađuju mnogo.

"Razlozi za visoke cene su dvojaki – u prerađivačkoj industriji imate mnogo lošu konkurenciju, u maloprodaji ima konkurencije mnogo više. Moramo da imamo bolju konkurenciju da bismo imali niže cene. Trgovina u Nemačkoj je efikasnija nego kod nas počev od logistike. Kod nas su troškovi radne snage porasli“, istakao je Stojković.

Napomenuo je da ako postoji dogovor to je problem, ali da i pre toga ima još problema.

Jelica Antelj je dodala da Komisija nije regulatorno telo i da nakon što ona utvrdi stanje treba da reaguju druga regulatorna tela.

Stojković je naveo primer Velike Britanije, gde je Komisija za zaštitu konkurencije pokretala postupak protiv trgovaca prehrambene industrije, koji se završio samo pretnjama i taj postupak nije doveden do kraja.

"Može da bude prećutno dogovaranje, tako što se prate cene lidera na tržištu, potrošač zna 100 cena, a mi imamo u supermarketima 15.000 artikala. Namerno stavljaju približne cene da ne bi bili nekonkurentni“, istakao je Stojković.

Zaštita i potrošača i privrednika

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je da je bitno da imamo institucije koje štite potrošače, ali moramo da štitimo i privrednike, potrebno je da čujemo šta će privrednici da kažu da li je bilo dogovora ili je došlo do spontanog preklapanja.

"Ukoliko bi se desilo tako, onda bi to svakako moglo negativno uticati na zaposlenost u tom sektoru. Dakle, oko 210.000 zaposlenih radi u maloprodaji, ako imate operativne troškove koji rastu i ukoliko na njih ne možete da utičete, vi onda možete jednostavno smanjivati troškove radne snage, što bi moglo da utiče na smanjenje zarada koje su i sada u maloprodaji 30 odsto ispod republičkog proseka“, kaže Stanić.

Prema njegovim rečima, ukoliko biste smanjili, na primer, i broj zaposlenih, to bi moglo da utiče na pad kvaliteta usluge u tim maloprodajnim objektima.

Urednica Politikinog dodatka "Potrošač" smatra da ako bi se ovaj postupak protiv četiri trgovinska lanca doveo do kraja, to bi bilo za pohvalu. Međutim, kako je rekla, postavlja se pitanje zašto su neki proizvodi jeftiniji u inostranstvu nego kod nas, a to se događa jer pri izvozu mora da se ide sa manjom cenom zbog konkurencije.

Napomenula je da mi u Srbiji nismo zahtevni kupci i da bi potrošači uzdržavanjem od kupovine proizvoda koji su skupi mogli uticati da se cene snize.

Maloprodavci nisu ključni igrači

"Video sam i neke nepreciznosti koje su ovde date, neka poređenja koje možda nisu baš za poređenje. Recimo peti igrač na tržištu koji je ispitivan navedeno je da ima loše uslove nabavke, a da ima niže cena. Međutim, ako se vidi da taj igrač ima dva hipermarketa, dok recimo ovi drugi igrači imaju supermarkete i mini-markete, koji su skuplji formati“, naveo je Stojković ocenivši da te kategorije nisu za poređenje.

Napomenuo je da su kod nas proizvođači i dalje prilično jaki i naši maloprodavci nisu još došli do tog nivoa da mogu da budu ključni igrači.

"Kad se analiziraju cene i kad se traži krivac zašto su cene visoke, treba da se analizira celokupan lanac snabdevanja, pre svega kod proizvođača i maloprodavaca“, zaključio je Stojković.