Zbog loše godine u Evropi izvoziće se i voće nižeg kvaliteta
Lošija obojenost, manji plodovi i ožegotine samo su neke od posledica visokih temperatura i suše na voće ove godine. Uprkos nižim prinosima i slabijem kvalitetu proizvođači se nadaju da će njihova roba stići do kupaca u inostranstvu, jer je proizvodnja voća u čitavoj Evropi ove godine podbacila.
Krajem prošlog septembra u voćnjaku Nemanje Rudana završavala se berba krušaka. Ove godine zbog vremenskih prilika kruške su poranile, pa je berba završena još pre mesec dana.
“Interesantno je da je prvi dan berbe prošle godine bio 1. septembar, dok je ove godine to bio poslednji dan berbe. Visoke temperature i suša uticali su na to da kruška tri nedelje ranije sazre. Posledica velikog broja sunčanih sati jeste i rekordan procenat šećera u voću. U kruškama obično bude oko 14 procenata šećera, a mi smo sada imali 17, čak i 18 odsto“, kaže Nemanja Rudan, poljoprivrednik iz Zrenjanina.
Ozbiljna proizvodnja voća nezamisliva je bez sistema za zalivanje, a to se posebno vidi u sušnim godinama.
“Ove godine ulaganja u proizvodnju su bila baš velika, jer smo puno novca potrošili na navodnjavanje. Kada su bile najveće vrućine, cilj nam je, pre svega, bio da voćke prežive. Gubitak vode iz voćki u nekim danima bio je veći nego što smo to, kroz zalivanje, mogli da nadomestimo tokom noći”, objašnjava.
Za petinu manji rod
Voćnjak ovog poljoprivrednika prostire se na jednom hektaru, a sa njega je ove godine ubrano između 13 i 14 tona kruške.
“Rod je 20-ak posto manji nego u godinama sa povoljnim vremenskim prilikama, ali smatramo da je to za ovogodišnje uslove više nego zadovoljavajuće. Moram da kažem da bez dobre agrotehnike, a tu pored navodnjavanja, mislim i na rezidbu i na zaštitu, ovaj prinos sigurno ne bismo ostvarili”, dodaje naš sagovornik.
Osim na prinos, visoke temperature uticale su i na kvalitet voća. Prvi put, objašnjava, na kruškama su bile ožegotine, zbog čega u narednom periodu planira nabavku protivgradne mreže koja može da se koristi i za zasenčavanje. Ovogodišnji rod je u potpunosti prodao, a cena krušaka se kretala oko 60 dinara za kilogram, što je nešto više nego lane. Ono što već sada brine voćare jeste kakva će biti naredna sezona.
“Zbog ovogodišnjih vremenskih uslova i stresa kroz koje su biljke prošle mislim da ćemo i sledeće godine imati umanjenje roda za 20-ak posto i to bez rizika koji nas čekaju u proizvodnji. Imali smo kratku vegetaciju, voćke nisu ušle u dobroj kondiciji u jesen”, objašnjava Rudan.
Slaba godina, slabiji i kriterijumi
I proizvođači jabuke kažu da je ova godina bila veoma teška.
“Čak 75 dana je naš region bio bez kiše. I pored navodnjavanja i pored protivgradne mreže prinos je smanjen, postoje ožegotine, a ni kalibar jabuke nije onakav kakav bi trebalo da bude. Potrebno je da biljka dobije i osveženje preko lista, a to ove godine nije bio slučaj”, kaže Ljubomir Milošević iz kompanije “Naša jabuka”.
Jabuke ovog proizvođača su u prethodnom periodu stizale do kupaca u Rusiji i na Bliskom istoku, a ovde se nadaju da će i ove godine biti izvoza.
“Kad nema robe na tržištu, onda prolazi i ona slabijeg kvaliteta, a kada je tržište prezasićeno robom, tada su i zahtevi kupaca veći. Ove godine voće je u čitavoj Evropi podbacilo, pa verujemo da ćemo moći našu robu da plasiramo uprkos tome što kvalitet nije onakav kakav smo imali ranijih godina”, objašnjava naš sagovornik.
Po pravilu svaka roba nalazi svog kupca, ali je pitanje po kojoj ceni i da li ona pokriva troškove proizvodnje.
“Ako kažete da se jabuke izvoze po ceni od jednog evra, to zvuči super. Ali, treba uzeti u obzir da je prevoz poskupeo i do 50 posto u odnosu na raniji period, da je ambalaža poskupela do 30 procenata, a cena jabuka je na nivou iz 2018. I tu dolazimo do činjenice da mi kao proizvođači ne možemo da opstanemo sa tom cenom”, objašnjava Milošević.
„Blede“ sorte
Projekcije pokazuju da se u Evropi očekuje oko 10,2 miliona tona jabuka, što je za 11 odsto manje nego lane. Najveći pad roda očekuje se u Češkoj za 70 odsto, Belgiji oko 30 procenata, Poljskoj za 20 odsto, Nemačkoj 15 posto. U Srbiji će rod jabuke biti umanjen 20-ak posto, što znači da ćemo je ukupno imati između 380.000 i 390.000 tona. Zbog velikih vrućina i toplotnih talasa koje smo imali veliki problemi su se pojavili sa bojom kod obojenih sorti jabuka.
“Prva sorta koja se ubrala ove godine i koja nije dobila očekivanu boju je gala. Imamo i veći procenat pucanja ove jabuke kod peteljke što stvara probleme pri sortiranju i pakovanju. Sorte crveni delišes, ajdared, jonaprins, takođe, imaju problem sa obojenošću. Sve to će se sigurno odraziti na smanjenje izvoza jabuke, kao i na ponudu dobre i kvalitetne jabuke na našem tržištu”, objašnjava Gojko Zagorac iz Asocijacije "Serbia Does Apples".
“Kvalitet neobojenih sorti jabuke zlatni delišes i greni smit je dobar i voćari koji imaju ove jabuke trebalo bi da budu zadovoljni na kraju sezone”, dodaje.
Zbog tople zime i mrazeva u aprilu regioni Zapadne Srbije i Šumadije su ove godine praktično bili isključeni iz proizvodnje voća, jer su stradale trešnje, šljive, breskve, kajsije, kažu stručnjaci. Takođe, ove sezone nismo imali orahe, iako se u poslednje vreme intenzivnije gaji kod nas.
“Mi ne zadovoljavamo ni sopstvene potrebe za orahom i uglavnom smo upućeni na uvoz. Do sada se nikada nije desilo da na čitavoj teritoriji naše zemlje izostane proizvodnja, a to je posledica jako visoke temperature. Orah ima različito cvetanje muškog i ženskog rodnog dela, tako da nije imao čime da se opraši, jer su muški regenerativni organi ranije cvetali od ženskih, a kasnije smo imali i mrazove”, objašnjava Aleksandar Leposavić, viši naučni saradnik Instituta za voćarstvo u Čačku.
Kada treba da se orošava
Loše su prošli i leska, malina, kupina i borovnica.
“Ove godine je maline proizvedeno svega 40.000 tona i to se može meriti sa proizvodnjom 2012. kada smo imali rekordno niski rod od oko 37.000 tona. Proizvođači borovnice su imali dosta sušenja uprkos sistemima za zalivanje, zbog fiziološkog stresa i nemogućnosti biljke da usvaja vodu”, dodaje.
Kiše koje imamo od početka septembra su u proizvodnji voća zakasnile i teško da mogu da poprave stanje voćaka koje se već priprema za rod naredne godine.
“Pitanje je da li ćemo opet imati nespecifičnu zimu kao prošle godine, da li će voće ući spremno u zimske temperature, da li će akumulirati dovoljno niskih temperatura. Jako je mnogo faktora koji utiču na rod. Ali, već sada možemo da kažemo da je kod najdominantnijih voćnih vrsta kao što su šljiva, malina, jabuka vreme uzelo danak i da će sledeće godine zbog toga biti manji rod”, kaže Leposavić.
I dok se u ratarstvu na institutima radi na oplemenjivanju kako bi postojeće sorte što bolje prevazilazile stresne uslove, u voćarstvu se o tome samo raspravlja.
“Ono što struka i nauka rade jeste da se unaprede tehnološki procesi i postupci u proizvodnji voća kao što su upotreba različitih sistema za senčenje, mere krečenja, prskanja čitavog zasada sa krečnim materijalima, orošavanje. Proizvođači često greše kad orošavaju u toku noći i rano ujutru. To se radi u najtoplijem delu dana i treba da traje dovoljno dugo, a za to su potrebne izuzetno velike količine vode”, objašnjava.
Stručnjaci procenjuju da će rod voća ove godine u Srbiji biti i do 300.000 tona manji nego lane. Proizvođači kažu da bi im odlaganje obaveza prema dobavljačima, bankama i državi u ovom trenutku i te kako pomoglo, zbog čega čekaju reakciju države.
Коментари