После три тешке године, воћњаци се буде – без мраза на видику, расте нада у добар род

За разлику од претходне три године, шљивик Воја Тошовића, ове године могао би да донесе завидан род.

“Ми смо претходне три године имали велике проблеме са касним пролећним мразевима и снегом који је падао док је шљива била у цвету, тако да смо имали стопостотну штету на засаду шљиве. Ове године, за сад, је све у реду. Била је температура минус један. Срећом, оштећења нисмо имали“, каже овај воћар из села Радаљево код Ивањице.

Тошовић под шљивом има један хектар. Воћке су прецветале и формирају се плодови. Готово свакодневно овај домаћин је у воћњаку.

"Пратимо прогнозу за наредни период. Не би ваљало да буде неких мразева. Још петнаестак дана постоји ризик, не можемо мирно да спавамо. Шљиву смо у цвету прскали против монилије, када се оплоди 80 посто цветова иде заштита од осе. Ту су и међуредна обрада и тарупирање“, објашњава Тошовић.

Осим шљиве овај воћар гаји и малину на око 30 ари.

"Засади малине су у коректном стању, јер сам претходне године имао системе за наводњавање. Изданци су лепо израсли. У малињацима радимо одржавање, иду третирања. Следи прво скидање изданака“, каже.

У наредном периоду воћке треба заштитити од гљивичних обољења

И стручњаци потврђују да је ова година до сада много повољнија за воћаре од претходних када су оyбиљне производне површине због лоших временских услова остајале без рода. Иако постоји велики родни потенцијал, у одређеним регионима било је штете, пре свега, на кајсији, брескви и раним сортама шљиве. Ипак, ако не буде мраза у наредном периоду треба се надати доброј родној години.

"Будући да су током дужег дела цветања кајсије, брескве и шљиве били присутни велика количина падавина, ниже температуре и висока влажност, произвођачи посебну пажњу морају да посвете заштити, пре свега, од гљивичних обољења, као што је монилинија, која није специфична само за шљиву, већ и за друго воће“, каже Александар Лепосавић из Института за воћарство Чачак.

Заштита се, упозорава, мора радити у складу са добром произвођачком праксом.

"Морају се примењивати препарати који у себи садрже дозвољене активне материје, да нам се не би дешавало, као што је било раније случајева, да се у нашем воћу које је извожено идентификују активне материје које нису дозвољене за примену“, наводи.

Малина, купина и боровница се добро развијају

Засади јагодичастог воћа су у веома добром стању.

"Малине и купине су у одличној кондицији упркос хлорози на листовима због недовољно светлости и температуре. И засади боровнице, у чијој производњи смо за кратко време постали озбиљна сила у Европи, не само по количини, већ и по квалитету, су веома лепи, тако да произвођачи могу да очекују успешну сезону“, каже Лепосавић.

Ако изостану мразеви до краја априла треба очекивати добар род воћа

Професор Зоран Кесеровић подсећа да смо почетком зиме, први пут у протеклих 10-ак година, имали довољно падавина и снега. Фактори који су до сада највише утицали на смањење приноса код воћа били су ниске температуре, позни пролећни мразеви, град, суша и олујни ветрови.

"Ове године реално велика претња је био мраз који смо имали, али, срећом, он није нанео значајније штете. На неким локалитетима се спуштао до минус три степена. Једино је у Суботичко-хоргошкој пешчари дошло до делимичног измрзавања кајсије, црвеног делишеса и вишања“, објашњава професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Сматра да је главна опасност за воће прошла.

"Од свих фактора који утичу на принос, сигурно 60 до 70 одсто отпада на позне пролећне мразеве. Наравно, дешава се и да у трећој декади априла буде мразева, али на основу прогноза мислим да нећемо имати ту опасност ове сезоне“, наводи.

Лепо време ће измамити пчеле које треба да опраше јабучасте воћне врсте

Воћке су се, каже, добро припремиле за ову сезону, јер је прошле године била мала родност. Произведено је око 1.050.000 тона свих врста воћа, што је за преко 400.000 тона мање у односу на вишегодишњи просек.

"Тамо где је било лета пчела у време цветања кајсије, било је велико заметање. Код јабуке која је сада у пуном цветању је проблем то што на неким локалитетима, због ниских темпеартура, нема лета пчела, а произвођачи немају навику да уносе бумбаре. Добро је што је мало угрејало, па то цветова што је остало код јабуке, вишње и крушке може да се добро опраши и оплоди. Некада је доволно једно поподне да се опрашивање уради добро“, објашњава Кесеровић.

Воћари морају да се труде да произведу воће екстра квалитета

Код кајсије, трешње и шљиве сада је тешко радити проређивање плодова, јер се то ради у цвету.

"Код јабуке следи проређивање у фази цветања и прецветавања, јер се мора ићи на квалитет. Због целокупне ситуације на Блиском истоку и Украјини мало је продаја јабуке стала. Произвођачи морају да буду свесни да им је у оваквим условима потребан екстра квалитет плодова“, каже Keсеровић.

Професор Кесеровић очекује да ће ове године добру цену имати боровница и вишња, јер је потражња велика, а смрзнуте робе нема довољно. Такође, и код ораха и крушке очекује више цене. За остале воћне врсте сматра да би цена могла бити нижа него лане. Због тога саветује прерађивачке куће да се добро припреме и да откупе што више тог воћа, како помогле домаћим воћарима.