Ко је био Борис Непокупној и шта лесковачки крај баштини његовим досељавањем пре једног века?

Хиљадама километара далеко од родне Кубањске области открио је Борис Непокупној рај на земљи. Од првог сусрета 1929. Кукавица је била магија. Сваког викенда пешке је стизао из Лесковца. Одласком у пензију стрме, неприступачне падине кањона Вучјанке постају његов дом. Официр царске Русије и врхунски спортиста, после породичне трагедије, спокој је пронашао у Вучју и постао Борис Рус.

„Многи људи из Лесковца су желели да упознају тог Бориса Руса и долазили су горе у његову колибу, имао је пчеле па је медом могао да их послужи, спремао је слатко, био је један прави домаћин, а са друге стране људи су имали утисак да је био мало затворен", наводи Срђан Митић, из Удружења „Наше Поречје" Вучје.

Прохујао је читав век од намештења пуковника Бориса Непокупноја у лесковачкој Гимназији. Кроз часове гимнастике и руског језика 27 генерација учио је важним животним лекцијама.

Примаријус др Велибор Станковић, Борисов ученик објашњава: „Као професор је био изванредан и педагог и стручњак, научио нас је много чему."

„Био прави родитељ према нама, стално нас је уверавао шта значи образовање за човека у животу и давао нам стално поуке и подстицај", сећа се Чедомир Пешић, наставник руског у пензији и Борисов ученик.

У сећање на стогодишњицу од доласка у лесковачку Гимназију у холу спомен плоча.

„Након октобарских промена многи Руси су завршили у нашој земљи, један од њих је и Борис Непокупној који је дошао у наше крајеве и ту је провео добар део свог радног века и ми смо поносни на то да је био наш колега", наглашава Бојан Алексић, директор Гимназије Лесковац.

Педагог, ентузијаста, спортиста водио је у српском Манчестеру скауте и Соколско друштво, преносио на младе љубав према мачевању. 1931. Лесковац добија мачевалачки клуб.

„Већ 95 година мачевања, што је за Лесковац као град, саму Гимназију, за све нас у клубу велика част и задовољство", наглашава Иван Здравковић, председник Мачевалачког клуба Лесковац.

Занавек је Борис остао у Вучју. Његово гробно место обновљено је на иницијативу „Нашег Поречја" уз подршку Руског научног института.

„Ми се радујемо што је Лесковац културна престоница Србије и драго нам је што смо део ове приче да се сачува сећање на професора Непокупноја", истиче Олга Пашков, из Руског научног института.

Говорио је да се само вратио својим коренима јер су његови преци били Срби досељени на Кубањ. Скроман, педантан, храбар, човек природе коме су птице слетале на длан волео је француске шансоне и Љермонтов. Стихови „Једра" уз сећање на Бориса Руса лебде над кањоном Вучјанке.