петак, 19.04.2024, 05:50 -> 12:38
Извор: РТС
Аутор: Иља Мусулин, дописник РТС-а из Источне Азије
štampajDa li je "Tojota" ipak bila u pravu – kupci uglavnom ne žele električne automobile, već hibride
"Tojota" je poslednjih godina trpela mnogo kritika zbog odluke da ne prati dominantni trend masovnog prelaska na proizvodnju automobila na čisto električni pogon (EV) i da nastavi da ulaže u hibride, vozila sa gorivnom ćelijom i čak razvije motor na unutrašnje sagorevanje koji bi radio na vodonik umesto na benzin. Zbog te politike "Tojota" osetno kasni za drugim brendovima u proizvodnji vozila na isključivo elektronski pogon. Uprkos tome, ta japanska korporacija prošle godine je ostvarila svetski rekord u prodaji vozila (11,2 miliona), pri čemu su joj veliki profit posebno doneli hibridi, a tržišna kretanja sada sugerišu da se kupci osetno manje opredeljuju za EV nego što se očekivalo.
Vozila na čisto električni pogon su u modi i svi veći svetski proizvođači u proteklih nekoliko godina u javnost su izašli sa novima planovima razvoja i obećanjem da će u narednih nekoliko godina iz proizvodnje u potpunosti izbaciti vozila sa motorima na unutrašnje sagorevanje i preći na produkciju EV.
Međutim, prodaja električnih vozila, nakon nekoliko godina skokovitog rasta, sada gubi na intenzitetu, dok istovremeno raste interesovanje kupaca za hibridne automobile.
To, tvrde poznavaoci automobila i automobilske industrije, sugeriše da je vizija "Tojote", koja se proteklih godina opirala trendu elektrifikacije i prošle godine prodala čak 3,4 miliona hibrida, bila ispravna.
Naime, najveći japanski i svetski proizvođač vozila "Tojota" poslednjih godina bio je izložen kritikama ekoloških aktivista i sopstvenih akcionara zbog politike razvoja koju je promovisao njen bivši generalni direktor i sadašnji predsednik Akio Tojoda, u kojoj akcenat nije bio stavljen na konstruisanje automobila na čisto električni pogon.
Dobra ilustracija toga koliko je "Tojota" zapustila razvoj električnih automobila je činjenica da ona trenutno ima samo dva električna modela i da su četvorotočkaši te vrste činili samo 0,2 posto vozila koje je prodala u 2022. godini.
Tojodina vizija
Naime, u viziji šezdesetosmogodišnjeg Tojode, koji je "Tojotu" za vreme svog dvadesetogodišnjeg rukovođenja poslovanjem prvi put doveo na svetski tron i po broju proizvedenih i prodatih vozila, automobili na isključivo električni pogon bili su samo jedan od mogućih smerova razvoja (RTS :: Tehnologija :: Tojota ne odustaje od vodonika i motora sa unutrašnjim sagorevanjem).
Njega nisu brinuli samo tehnički problemi vezani za njih, kao što su mali radijus kretanja, dugo vreme punjenja strujom i nedostatak mreže električnih punjača.
On je bio i (ispravno) uveren da su, zbog zagađenja životne sredine do kojeg dolazi pri proizvodnji električnih akumulatora i baterija, vozila sa gorivnom ćelijom (koja kombinuju električni i vodonični pogon) i automobili sa motorima koji sagorevaju vodonik, ukupno gledano, znatno bolje ekološko rešenje za našu planetu od električnih automobila.
Za proizvodnju baterija, odnosno akumulatora potrebni su kobalt, litijum i nikl, čiji rudnici su značajni zagađivači, a dodatni krupni problem je i činjenica da se u svetu za proizvodnju struje kojom se pune EV u dobroj meri i dalje koriste po životnu sredinu loši ugalj i gas.
Tojoda je smatrao i da, mada ispuštaju određenu količinu štetnih gasova, hibridi, koji poseduju klasični benzinski motor, ali delimično koriste i električni pogon, više odgovaraju željama kupaca od čisto električnih vozila jer imaju veći radijus kretanja i mnogo brže se pune strujom. On je bio mišljenja da tehnologija za električna vozila još nije dovoljno unapređena da bi njegova kompanija ušla u njihovu masovnu proizvodnju.
Takođe, "Tojoda" je, kao pasionirani vozač i trkač, govorio i da motori sa unutrašnjem sagorevanjem koji kao gorivo troše vodonik, koje njegova kompanija s velikim nadama za budućnost razvija poslednjih godina, pružaju i veće uživanje u vožnji zbog toga što, za razliku od nečujnih električnih automobila, zadržavaju grmljavinu koja prati ubrzanje.
Zbog svega toga on je tvrdio da bi bilo mudro da "Tojota", umesto fokusa na EV, s obzirom na to da ima novca, paralelno ulagaže u više različitih tehnologija i pravaca razvoja.
Njegova procena je bila da vozila na isključivo električni pogon u (bližoj) budućnosti neće zauzeti više od tridesetak procenata tržišta, jer će reč imati i hibridi, automobili sa gorivnom ćelijom i vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje koji kao gorivo koriste vodonik ili tečni amonijak.
Uzdrmani Tojoda
Vlade širom Zapada, međutim, donele su propise i programe dotiranja i kažnjavanja koji favorizuju proizvodnju i prodaju električnih automobila, a u koncentrisani razvoj EV ušla je i Kina, pa je Tojoda počeo da trpi sve oštriju kritiku.
Njemu je sa Zapada zamerano da svojim insistiranjem na nastavku proizvodnje i razvoja hibrida zanemaruje problem globalnog zagrevanja i klimatskih promena, odnosno da mu nedostaje svest o ekološkim pitanjima.
Štaviše, zapadni mediji su svrstavali "Tojotu" u red najvećih otporaša naporima da se ublaže klimatske promene, skupa sa kompanijama specijalizovanim za eksploataciju nafte, kao što su "Ekson mobajl" ili "Šel".
Prognoziran je pad "Tojote" sa svetskog trona najvećeg proizvođača i prodavca vozila i predviđan višegodišnji period tehnološkog kaskanja za kineskim, nemačkim i američkim fabrikama. Tim mračnim procenama postepeno su se pridružili i japanski investitori, ekonomisti i novinari (RTS :: Tehnologija :: Tojota usamljena u borbi za vozila na hibridni i vodonični pogon).
Tojoda je zbog tih snažnih pritisaka odlučio da napusti funkciju generalnog direktora, odnosno svakodnevno rukovođenje kompanijom, te konkretno upravljanje prepusti mlađem stručnjaku koji više razume zahteve vremena i koji će izvršiti potrebno prestrukturisanje – povećanje ulaganja u razvoj vozila na isključivo električni pogon nauštrb drugih kategorija (RTS :: Svet :: Povlačenje legende i zaokret "Tojote"). Njegova kompanija je i objavila program za elektrifikaciju čak 30 svojih modela.
To, praktično, znači da je "Tojota", bar teoretski, popustila pritiscima i ušla u dugi red kompanija koje u klađenju u vezi sa tim šta će biti dominantna tehnologija u budućnosti najveći ulog stavljaju na električna vozila (RTS :: Tehnologija :: Tojota se povija pred svetskim tehnološkim trendom).
Kraj medenog meseca potrošača i električnih vozila?
U 2022. godini prodaja EV u svetu je skočila za čak 63 posto, dostigavši ukupnu vrednost od blizu 400 milijardi dolara. Rast je nastavljen i u prošloj godini, kada je iznosio 50 posto. Kompanije iz automobilske industrije širom sveta najavile su kumulativne investicije u EV iznosu od čak 616 milijardi dolara za petogodišnji period od 2023 do 2027.
Sada, međutim, mnogi analitičari u SAD, Velikoj Britaniji i drugde na Zapadu, suočeni s podacima koji ukazuju na pad naklonosti potrošača prema EV i povratak hibridima, počinju da govore o tome da je Tojoda možda ipak bio u pravu.
Naime, krajem leta prošle godine, stručnjaci u SAD su primetili da se prodaja električnih vozila vidno usporava i da to važi ne samo za nova već i za korištena vozila. Paralelno je otpočeo rast u prodaji hibrida, dok su i benzinci nastavili da se relativno dobro prodaju.
U februaru ove godine ispostavilo se da se hibridi u SAD prodaju pet puta bolje od EV.
Tamošnji dileri automobila sada kažu da im u ovoj godini prosečno treba 75 dana da prodaju jedan električni četvorotočkaš, u poređenju sa 25 dana na početku 2023.
Takođe, anketa sprovedena u drugoj polovini prošle godine pokazala je da samo 31 posto američkih dilera vidi budućnost svog poslovanja u vozilima na isključivo električni pogon, a kompanije poput "Forda", "Dženeral motorsa" ili korejskog proizvođača "KIA" odlučile su da povećaju proizvodnju hibrida. Pomenuti američki giganti su zbog velikih gubitaka na električnim vozilima doneli odluku i da odlože dalje investicije u dalju elektrifikaciju svojih modela.
Štaviše, zbog takvog razvoja situacije, američka Agencija za zaštitu životne sredine bila je prisiljena da promeni svoju politiku, odnosno odustane od ambicioznog cilja da do 2032. godine ostvari situaciju u kojoj bi dve trećine (67 posto) vozila na američkim drumovima bile EV. Taj udeo je praktično prepolovljen, jer je revidiran je na "najmanje 35 posto". To konkretno znači da će američki proizvođači automobila moći da u većoj meri nastave sa produkcijom benzinaca i hibrida bez opasnosti da ih vlada novčano kazni.
Mane električnih vozila
Kao razlozi za usporavanje prodaje električnih vozila u drugoj polovini prošle i u ovoj godini u SAD se navode njihove mane, naročito visoka cena. Rastuća inflacija ispraznila je džepove građana na Zapadu i oni sve manje mogu sebi da priušte automobile na električni pogon, koji prosečno koštaju 50–60.000 dolara, za 10–20.000 više od standardnih hibrida. U SAD su osetno poskupeli i krediti za kupovinu automobila.
Istovremeno, zbog visokih izdvajanja za energente i bezbednost, vlade su sve manje voljne da troše velike sume novca na subvencionisanje kupovine EV.
Stoga raste popularnost pouzdanih i jeftinih hibrida, koje, osim finansijske pristupačnosti, u odnosu na električne automobile krase i vrline poput većeg radijusa kretanja, pouzdanije vožnje u zimskim uslovima i znatno kraćeg vremena za punjenje baterija.
Kada je problem cene u pitanju, izuzetak su kineski EV, koji su po pravilu za oko petinu jeftiniji od onih zapadnog porekla. Oni bi mogli da održe popularnost električnih vozila na visokom nivou, ali će se verovatno uskoro naći na udaru carina namenjenih zaštiti domaćih proizvođača u EU i SAD.
Takođe, mada su njeni automobili daleko skuplji od proseka, kompanija "Tesla" je prošle godine srezala cene za svoje modele između 13 i 21 posto kako bi dodatno uvećala svoj udeo na globalnom tržištu, čime je, bar privremeno, rešila problem relativne skupoće EV u odnosu na druge vrste vozila istih kategorija.
Privremeno kočenje?
Potrošači, dakle, uprkos ogromnim ulaganjima proizvođača u elektrifikaciju i državnim propisima koji ohrabruju pa i diktiraju odustajanje od benzinaca i hibrida, u uslovima opšteg rasta cena i neizvesnosti, čini se, preferiraju upravo automobile koje njihove vlade nalažu da treba da napuste.
I dok mnogi ukazuju na to da se zbog straha od globalnog zagrevanja u elektrifikaciju ušlo grlom u jagode, te da bi taj proces trebalo da teče sporije i odmerenije, pojedini analitičari smatraju da je okretanje hibridima i istrajavanje potrošača u korišćenju benzinaca na Zapadu samo privremeni fenomen.
Po njima, prodaja vozila na čisto električni pogon će ponovo skočiti kada se usavrše baterije i proširi mreža uređaja za njihovo napajanje i tako reši problem njihovog manjeg radijusa kretanja, koji odbija mnoge kupce.
U bliskoj budućnosti potrošači možda neće ni imati previše izbora – smatra se da će se zbog gigantskih ulaganja proizvođača u elektrifikaciju u 2031. na svetskom tržištu naći čak 35 miliona električnih vozila i samo 15 miliona hibrida.
Коментари