Oko: Da li se završava era skupih kredita

Otkako postoji evro, pozajmice u toj valuti nikad nisu bile skuplje. Kamata Evropske centralne banke, koja kao dirigentska palica podiže kamate na sve zajmove u evrima, na istorijskom je maksimumu. Ipak, da li se era skupog novca sada završava?

Vlastimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora "NLB Komercijalne banke" kaže da su to najskuplja pitanja i da je teško predviđati u okolnostima nestabilnosti.

Vuković, upitan zašto misli da će Evropska centralna banka sada biti opreznija kada je reč o smanjivanju kamatnih stopa, kaže da treba pogledati opštu političku i geopolitičku situaciju.

"Ceo svet je vrlo nestabilan što se tiče svih trendova i dok god ne budu sigurni da su trendovi pada, recimo inflacije, pod kontrolom, odnosno da je inflacija pod kontrolom, oni neće ići sa snižavanjem kamatnih stopa", smatra Vuković.

Ako, ipak, bude snižavanja kamatnih stopa u drugoj polovini godine od jula meseca, Vuković ne očekuje da će biti značajno, možda 0,25 odsto, ali da to sve zavisi od makroekonomskih podataka Evropske unije, i u krajnjoj liniji Amerike.

"Inflacija sporo pada, najteža je poslednja milja"

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ukazuje da pad inflacije teče sporo, zato što je mnogo teže smanjiti inflaciju kada je ona 3,2 odsto, nego kada je veća.

"Najteža je poslednja milja, tako to kažu monetarni ekonomisti", dodaje Đukić.

Očekuje da će krediti i dalje ostati skupi, na sadašnjem nivou.

Đukić navodi reči šefa američkog FED-a Džeroma Pauela, da još nema signala sa tržišta da treba smanjiti kamatnu stopu, iako se očekivalo da to bude učinjeno u junu.

Ozbiljan problem, objašnjava profesor, jeste da će banke u Evropi biti izložene riziku zbog pada cena nekretnina i komercijalnih prostora, pošto bi veliki broj kredita bio doveden u pitanje.

"Dobra prilika za kupovinu stana, ali cene neće padati"

Nebojša Nešovanović, direktor za procene za region Jugoistočne Evrope u kompaniji CBRE kaže da će građani verovatno imati dobru priliku u narednih šest do 12 meseci da kupe stan i, ukoliko se nešto suštinski ne promeni, ta prilika će se zatvoriti posle posle tog perioda.

Ponuda jeste i biće dobra, a tražnja je još uvek mala, pa je to dosta dobra pozicija za kupce da pregovaraju o uslovima, objašnjava Nešovanović.

“Pad cena vrlo teško da ćemo videti, osim ako se ne desi nešto stvarno neočekivano, nekakav novi ‘crni labud‘ u Evropi ili u svetu, da dođe do nekog novog sloma kao 2008. godine, mi nećemo videti pad cena. Najbolje čemu možemo da se nadamo je da održimo ovaj nivo cena i kada nam plate porastu na projektovanih 1.400 evra, nama prosečna cena ne bude 30 ili 40 odsto veća nego danas“, kaže Nešovanović.

Mera NBS o ograničenju kamata – da li su bankari našli način da nadoknade gubitak

Što se tiče mere NBS o ograničenju kamata na stambene kredite, koja važi do kraja godine, Đukić kaže da administrativne mere mogu biti kratkog daha i da mogu da relativizuju teret dugova građana, ali da po pravilu postanu kontraproduktivne, jer bankari uvek nađu način da nadoknade to što gube.

Vuković objašnjava da se banke nisu bunile zbog mere NBS zato što su videli kakve su mere primenjene u zemljama u okruženju i Evropskoj uniji, koje su bile dosta restriktivne.

Upitan da li je možda to što se bankari nisu bunili posledica toga što su na kamatama u prvoj polovini godine zaradili 90 odsto više nego 2022. godine, Vuković kaže da su kamate bile na istorijskom nivou što se tiče zarade banaka, pre svega zbog rasta svih referentnih kamatnih stopa na koje su povezane domaće kamatne stope i kamatni prihodi.