Од отпада до зелене енергије – шта Србија може да научи од Јужне Кореје

Због глобалне енергетске кризе и поремећаја у снабдевању нафтом и гасом, све више земаља окреће се биогоривима. Управо та тема била је у фокусу светске конференције о зеленој транзицији у Јужној Кореји, где се разматрала и сарадња са Србијом.

Директорка Удружења "Биогас Србија" Лидија Зелић истиче да Јужна Кореја развија биогорива као део ширег, добро усклађеног енергетског система.

"У транспорту је најзаступљенији биодизел, док биогас из отпада има стратешки најважнији значај у оквиру циркуларне економије, јер повезује добијање енергије са контролом отпада", наводи Зелићева, истичући да је енергетски микс те земље изузетно разноврстан.

Посебно указује да је Република Кореја успела да направи савршен баланс у свом енергетском миксу, где се паралелно развијају и нуклеарна енергија и обновљиви извори. Чак тридесет одсто електричне енергије добија се из нуклеарних извора, уз снажну подршку развоју биогаса, ветра, солара и водоника.

Неопходан системски приступ

Искуство Јужне Кореје показује да је системски приступ неопходан за развој енергетике.

"Енергетика не може да се развија кроз појединачна решења. Неопходан је интегрисан систем у којем су сви извори енергије усклађени"“, наглашава Зелићева.

Посебно истиче значај стратегије и доследности у њеној примени, као и снажне подршке државе.

Иако Јужна Кореја увози велики део енергената, успела је да постепено смањује зависност, захваљујући добро осмишљеном енергетском миксу.

Могућности сарадње Србије и Јужне Кореје су бројне, пре свега у области биогаса и управљања отпадом.

"Можемо да сарађујемо кроз размену знања и искустава, али и кроз инвестиције, најпре кроз пилот-пројекте који би показали како се њихов модел може прилагодити нашим условима. Међународна сарадња није више само опција – она је сада неопходност", оцењује директорка "Биогаса Србија".

Кореја као пример циркуларне економије

Истиче да је Јужна Кореја један од примера успешне примене циркуларне економије, посебно у управљању отпадом. У кратком року је прешла пут од земље у развоју до једне од технолошки најнапреднијих економија.

"То није био само индустријски развој, већ и развој система и дисциплине у управљању ресурсима. Рециклажа је на високом нивоу, а биогас се углавном добија из комуналног отпада, укључујући отпад од хране", појашњава Зелићева.

Наглашава да Србија има значајан потенцијал за развој биогаса, пре свега у пољопривреди. На располагању су жетвени остаци, стајњак и отпад из прехрамбене индустрије и то су ресурси које треба да искористимо.

"Ипак, удео биогорива је за сада мали, проценат је готово занемарив. Ми смо тек на почетку, а када је реч о биометану – још нисмо ни почели", указује Зелићева.

Према проценама, Србија би могла да замени до 35 одсто увоза природног гаса, али је за то неопходна адекватна законска регулатива.

Србија прати трендове

На глобалном нивоу, све више земаља повећава удео биогорива, како би обезбедиле енергетску стабилност. У Европи предњаче Немачка, Француска, Италија и Данска, уз значајну улогу Шведске и Холандије.

Србија, како истиче Зелићева, прати те трендове и већ има сарадњу са Немачком, која је лидер у области биогаса. Тренутно у Србији постоји 45 биогас постројења, док је још 55 у развоју.

Сектор је, каже, зрео и развијен, али још увек немамо постројења за производњу биометана. Предности су у биогасу, а као кључне користи биогорива истичу се еколошки и енергетски ефекти.

"Највећа корист је смањење емисија, ефикасно управљање отпадом и смањење зависности од увоза енергената", закључује Зелићева.