Iznajmiti ili kupiti stan na kredit, stručnjaci savetuju kako da investicija ne postane noćna mora

Da li iznajmiti stan ili kupiti svoj, to pitanje poslednje dve godine muči mnoge. Ta dilema postojala je uvek, ali sa novonastalim okolnostima verovatno nikada nije bila veća. S jedne strane, podstanarima ne idu u prilog astronomske kirije, a potencijalnim kupcima poskupljenje kredita zbog rasta kamata i euribora, kao i sve više cene kvadrata.

Profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže da kada uzimaš kredit, kupuješ stan koji će tebi ostati u vlasništvu, dok kad si podstanar plaćaš boravak u tom stanu, ali ti ne ostaje u vlasništvu.

Konsultantkinja za nekretnine Katarina Lazarević rekla je da pravi izbor između kupovine stana na kredit ili iznajmljivanja zavisi, pre svega, od toga da li onaj ko kupuje stan ima stalnu platu, odnosno da li ima siguran posao i dobru platu – to je preduslov za podizanje kredita.

"Banke su vrlo stroge, imaju određene normative koje moraju da se poštuju kod pozajmljivanja kredita, ali ja uvek savetujem da se podigne kredit, da se pozajmi onaj iznos od 20 odsto za učešće i da se kupi stan. Jer, iznajmljivanjem, koje je sada otprilike 500 evra za vrlo mali stan, vi ništa ne dobijate. Kirije će i za zakup rasti, rašće i kirije za otplatu kredita, ali vama će stan svakako ostati dugoročno", savetuje Lazarevićeva.

Potencijalni kupci osluškuju i odluke banaka o kamatnim stopama. Juče je Evropska centralna banka zadržala kamatne stope posle 10 uzastopnih povećanja. 

Savić kaže da ga takva odluka nije iznenadila, ali smatra da je to samo psihološki predah, da se malo smire i građani, i oni koji uzimaju kredite, i privreda. Nije siguran da neće biti više povećanja kamatnih stopa.

"Razlog je što je inflacija, koja je osnovni uzrok povećanja referentnih kamatnih stopa, visoka i nema se utisak da će, iako pada sada u Evropi, pada i u Srbiji, to biti dugoročna tendencija. Sve dok inflacija preti, a ona nije samo ekonomski fenomen, ona je i posledica događaja koji se sada odigravaju u svetu. Mnogi govore o potencijalnom svetskom sukobu, a potpuno je jasno da se inflacija najviše hrani kada postoji neizvesnost u nekom društvu ili nekim društvima, a mi živimo u tom vremenu", kaže Savić.

Računica za kupovinu stana od 50 kvadrata na Voždovcu

Lazarevićeva je napravila računicu za kupovinu stana na Voždovcu od 50 kvadrata.

"Takav stan je oko 150.000 evra, čak i više. To je neka niža cena za stan od 50 kvadrata. Zavisi da li je novogradnja ili starogradnja. Zakup takvog stana je takođe 500-600 evra, pa negde i više. Zavisi kako je opremljen. Ali ne treba zaboraviti da je mladim ljudima jako teško da skupe i 20 odsto učešća za kredit. To im obično roditelji daju", kaže Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, ponovo ima interesovanja za dobijanje kredita i to kod većih banaka, ljudi idu od banke do banke i gledaju da su povoljni uslovi.

Savić je dao savet kako da se uporedi šta je isplativije – kupovina ili iznajmljivanje.

"Da čovek uzme kredit na 15 godina, ima efektivnu kamatnu stopu, izračuna koliko ga to košta. Znači, ne samo onaj kredit koji je uzeo, nego i kamata koju će da vrati, podeli sa brojem meseci i dobije neku ratu koju će plaćati efektivno za taj vremenski period. I to naravno uporedi sa stanarinom koju će plaćati", istakao je profesor Ekonomskog fakulteta.

Ali možda i važnija stvar, samo da se ostane, rekli smo već kod kredita.

"Sada kako stvari stoje, teško možemo očekivati u nekom kratkom vremenskom periodu da će biti niži euribor. Pa onda i niža kamatna stopa. Ali najvažnija stvar jeste da svako vrlo ozbiljno razmisli da li će prvo imati dovoljno novca. A čak važnije od toga, da li će imati posla.  Živimo u jednom potpuno neizvesnom vremenu. Da li ljudi imaju strategiju za to vreme. Osećam potrebu da ljude upozorim na tu činjenicu", napomenuo je Savić.

Šta smo naučili iz prethodnih kriza

Kaže da neki olako uzimaju kredite i navodi primer 2011. godine, kada su imali dramu oni koji su uzimali kredite u "švajcarcima", i kaže pitanje je kako bi se to rešilo da nije bilo države koja je intervenisala, a pitanje je, kako kaže, da li je trebalo.

"Ljudi treba dobro da otvore četvore oči kada donose jednu odluku koja je za sve ljude najlepša stvar, posle rođenja dece, ali posle nekog vremena, to može da postane noćna mora, koliko ljudi ima koji su se vratili na selo, koliko ljudi ima koji su prodali stanove, otišli u neke male stanove", rekao je Savić.

Lazarevićeva kaže da nije realno da će se cene vratiti na staro.

"Cene su se vratile jednim delom, niže su nego što su bile, ali daleko od toga da su realne prema našim primanjima. Rusa i Ukrajinaca još ima, ali opet u neznatom broju. Oni samo dođu i prođu, ne zadržavaju se dugo, ali činjenice su da su oni najbolji zakupci, jer oni plaćaju mnogo više nego što je tržišna vrednost", kaže Lazarevićeva.

Osvrnuli su se na ekonomsku krizu 2008. godine, a Savić navodi da iz nje nismo ništa naučili.

"Ljudi moraju biti maksimalno oprezni. Ja sticajem okolnosti, menjam automobil ovih dana. I mislim da ponešto znam o toj problematici. Potpuno sam zbunjen. Nigde više ne postoje prihvatljivi krediti. Upoređujem to sa cenom nekog automobila koji se kupio pre 7-8 godina, kada je bilo neuporedivo povoljnije nego sada. Sada su svi krediti nepovoljni. Imate dinarsku fiksnu ratu, ali je efektivna stopa za auto-kredit 9,4 odsto. Vi date na kredit od 10.000 evra, 3.500 za kamatu. Isto je i sa stambenim kreditima. To su manje-više isti krediti. Krediti za stanove su malo povoljniji, ali u suštini krediti su nepovoljni", naveo je sopstveni primer i dileme oko kredita za automobil.