Kukuruza će biti za izvoz, ali je pitanje da li ćemo moći da ga isporučimo kupcima

Žetva kukuruza je u toku, a ratari računaju prinose i gubitke.

"Prinos je šarolik, jer je bilo dosta elementarnih nepogoda. Tamo gde je duvao olujni vetar i gde je padao led, prosek je oko 4 tone po jutru, bar kod mene. Tamo gde nije bilo nevremena biće sigurno više, 5-6 tona po katastarskom jutru. To je svakako više nego prošle godine", kaže Stevan Radovančev, poljoprivrednik iz Zrenjanina.

"Treba reći da je kukuruz u ovo vreme prošle godine bio 35 dinara po kilogramu, a sada je 16–16,5 dinara. Najveći problem i za pšenicu, i za suncokret, i za soju, i za kukuruz, jeste cena. Imali smo bolje prinose nego prošle godine, ali cena je mnogo lošija. Definitivno da je zarada upitna", dodaje Radovančev.

Svi se slažu da je ovogodišnja proizvodnja zasnovana po izuzetno visokim cenama.

"Ove godine je veštačko đubrivo malo pojeftinilo, ali su semena, hemija, gorivo skuplji nego prošle godine. Verujem da bi proizvođači bili zadovoljni da je cena kukuruza kao prošle godine. Ovako, računice nema, pogotovo na zemlji za koju plaćamo arendu. Čak i na svojoj zemlji daj Bože da smo na nuli, a na onoj u zakupu smo u minusu sto posto", objašnjava Radovančev.

Da li će ratari sada prodavati kukuruz ili će ga čuvati u nadi da će cena ići gore, teško je reći.

"Neko će prodavati, jer nismo zaradili ni na pšenici, ni na suncokretu, a treba zasnovati novu proizvodnju", kaže Radovančev. "Ja lično sam trećinu već prodao, a za dve trećine ćemo videti šta će biti u narednih mesec-dva. Proizvođači se nadaju da će od tri kulture koje seju, zaraditi bar na dve. Ove godine zarade nema ni na jednoj."

Vremenske (ne)prilike i te kako su uticale na prinos

U Srednjem Banatu proletos je kukuruzom zasejano oko 75.000 hektara, a prinosi variraju od parcele do parcele.

"Već nekoliko godina postoje veće razlike u prinosima, zavisno od toga da li je deo regiona dobio kišu ili nije bilo padavina, da li je bilo olujnog vetra, grada... Ove godine prinosi se kreću od 7 do 10, pa i preko 10 tona po hektaru. Imamo deo regiona gde je u više navrata padao grad tokom leta. Postoje parcele gde je usev potpuno uništen. Na velikom broju parcela bilo je iskrzanih listova od grada, što je uticalo na prinose", kaže Zorica Rajačić iz Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin.

Nevreme koje je zahvatilo region Srednjeg Banata, objašnjava Rajačićeva, oštetilo je useve u zavisnosti od faze razvoja u kojoj su bili:

"Najmanja šteta je u najranijim fazama porasta, u fazi 3 do 5, pa i do 7 listova. Što je usev razvijeniji štete na listovima i stablu su veće, pa je smanjenje prinosa veće. Najgore je kada usev pretrpi štetu od gȑada u fazi metličenja, oplodnje. A mi smo imali takve situacije."

Kvalitet kukuruza je, po njenim rečima, dobar i sad sve zavisi od toga kako će se dalje čuvati.

"Postoji nezadovoljstvo proizvođača što se tiče cene", dodaje Rajačićeva. "Proizvodnja je bila skupa, troškovi su bili visoki, a sada je kukuruz jeftin. Niska cena će jedino prinosima moći da se kompenzuje, pa će oni koji imaju veće prinose biti zadovoljniji."

Kukuruz je proletos posejan na manjim površinama nego godinu dana ranije

Kako su prethodne dve godine bile izuzetno loše za kukuruz, ovog proleća je zasejan na 905.000 hektara, za čak 45.000 hektara manje nego lane.

"Sigurno je da nećemo imati prinose koji su na nivou desetogodišnjeg proseka. Naš desetogodišnji prosek na nivou zemlje je 7,6 tona po hektaru. Sigurni smo da će prinosi biti niži, pre svega, zbog posledica superćelijskih oluja koje smo imali na teritoriji Bačke tokom jula čak tri puta", kaže Sunčica Savović, direktorka Udruženja "Žita Srbije".

"Najniže prosečne prinose možemo očekivati od 6,8 do najviše 7,4 tone po hektaru, u najoptimističnijem scenariju. To znači da bi rod mogao da bude između 6,2 i 6,7 miliona tona", dodaje Savovićeva.

Potvrđuje da će kvalitet ovogodišnjeg kukuruza biti veoma dobar:

"Ovo će biti najbolji rod kukuruza koji smo imali u prethodne tri godine. Za razliku od ozimih useva kojima je u pogrešnom trenutku došla kiša, sve te padavine su, ako zanemarimo posledice oluja sa kojima smo se prvi put suočili ove godine, dobrodošle kukuruzu i soji."

Upozorava da prošlogodišnji rod nikako ne bi trebalo mešati sa novim zrnom, pogotovo ako se zna da je u starom kukuruzu prisutan aflatoksin. Ukoliko se i te zalihe budu čuvale, za izvoz ćemo imati više od dva miliona tona robe.

"U ovom trenutku potrošnju za stočnu hranu računamo na nivou prošlogodišnje, što ne može biti slučaj imajući u vidu posledice afričke svinjske kuge na svinjarstvo. Potrebno je da prikupimo podatke o procentu uništenih svinja", kaže Savovićeva, dodajući da će takva potrošnja biti manja nego lane i da bi više kukuruza trebalo da ostane za izvoz.

Prosečna proizvodna cena kukuruza je oko 30 dinara po kilogramu

I u Zadružnom savezu Vojvodine su saglasni da će rod kukuruza biti veći nego prošle godine i da se prinosi razlikuju od njive do njive zbog vremenskih neprilika.

"Očekuje se prosečni prinos od najmanje 6 tona po hektaru, pri čemu će biti i parcela sa manje od 3 tone, na mestima gde je bilo veće štete na kukuruzu. Sa druge strane, na područjima koja nisu bila zahvaćena nepogodama, uz primenjene kompletne agrotehničke mere, mogu se očekivati i prinosi od 10 tona”, kaže mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine.

Procenjuje se, kako navodi, da je prosečna proizvodna cena kukuruza ovogodišnjeg roda oko 30 dinara po kilogramu, što znači da bi u slučaju prodaje posle berbe po aktuelnim tržišnim cenama, proizvođači pretrpeli ogromne gubitke.

Ulaganja u kukuruz se razlikuju u zavisnosti od toga da li su inputi nabavljani ranije ili neposredno pred setvu.

"U skladu s navedenim, za semenski materijal je trebalo uložiti od 150 do 280 evra po hektaru, za zaštitna sredstva od 50 do 150 evra, a za mineralno đubrivo od 350 do 500 evra po hektaru", kaže Jelena Nestorov Bizonj.

Kako ističe, problemi u transportu i drugoj logistici sve su veća prepreka izvozu poljoprivrednih proizvoda:

"Uz to, povećane količine kukuruza iz Rusije i Ukrajine će imati dodatni pritisak na tržište. U kojoj meri, opet će zavisiti od cena kukuruza na svetskom tržištu i cena i mogućnosti transporta u države u koje Srbija tradicionalno najviše izvozi."

"Države potpisnice Sporazuma CEFTA i neke druge evropske države (Italija, Austrija) su najčešća izvozna tržišta za kukuruz iz Srbije", dodaje. "Logistički problemi za izvoz za bilo koju žitaricu su veliki i ne može se predvideti do kada će trajati. U skladu sa navedenim, izvoz je otežan, a naročito na udaljena tržišta."

Iz godine u godinu sve je manji izvoz kukuruza

U evropskoj proizvodnji kukuruza Srbija učestvuje sa 4,9% i nalazi se na visokom šestom mestu. Najveći evropski proizvođač je Ukrajina sa 30 miliona tona, što je skoro četvrtina ukupne evropske proizvodnje kukuruza. Ova žitarica je najznačajniji izvozni agrarni proizvod naše zemlje. Ipak, poslednjih godina evidentan je značajan pad izvoza kukuruza.

"Pre tri godine Srbija je izvezla 3,6 miliona tona kukuruza, 2021. 2,3 miliona tona, prošle godine izvoz je bio manji za čak 1,1 milion tona u odnosu na godinu ranije", kaže prof. dr Branislav Vlahović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

U strukturi izvoza žitarica kukuruz se nalazi na prvom mestu.

"Kukuruz se izvozi u 38 zemalja sveta", podseća Vlahović. "U strukturi evropskog izvoza Srbija učestvuje sa 4,7% i nalazi se na šestom mestu. Najveći evropski izvoznik kukuruza je Ukrajina sa 25 miliona tona, što predstavlja skoro polovinu ukupnog evropskog izvoza."

Dodaje da postoje dobri proizvodni resursi za veći izvoz kukuruza iz Srbije.

"Međutim, ovo nije ekonomski racionalno", napominje Vlahović. "Bilo bi daleko bolje da se kukuruz ‘posredno’ izvozi, i to preko izvoza mesa. Na taj način izvoz je daleko profitabilniji, jer se radi o proizvodu sa dodatnom vrednošću. Uz to, upošljavaju se i kapaciteti prerađivačke industrije. Ipak, usled pada stočnog fonda i nemogućnosti njegove brze revitalizacije, za sada, za ovo ne postoje realni uslovi."

Kukuruz najviše izvozimo u Rumuniju, Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Mađarsku i Austriju.

"Na kretanje izvoza deluje veliki broj faktora: značajne oscilacije u proizvodnji, količina otkupa, kvalitet zrna, kapacitet stočnog fonda, stanje na međunarodnom tržištu, odnos domaćih i izvoznih cena...", objašnjava Vlahović. "Do prošle godine Srbija je izvozila oko 80% kukuruza i pšenice Dunavom preko luke Konstanca u Rumuniji. Danas to više nije slučaj jer je ukrajinska roba koja se tovari u ukrajinskim lukama Reni i Ismailija veoma ozbiljna konkurencija." 

Srbija mora da pronađe alternativne luke za izvoz kukuruza

Brodari koji su radili na Dunavu, dodaje prof. Vlahović, većinom su prešli da rade na relaciji Ukrajina–Konstanca, a istovremeno pretovarni kapaciteti u luci Konstanca koji su u vlasništvu velikih multinacionalnih kompanija stavljeni su u funkciju izvoza, pre svega, ukrajinskih žitarica, zatim rumunskih i bugarskih, pa tek na kraju pristiglih iz Srbije.

"Nameće se potreba da se nađu alternativne luke koje mogu da budu u funkciji našeg većeg izvoza, a uz to i cenovno konkurentne", ističe Vlahović. "Međutim, za sada nisu definisane luke koje bi mogle i trebalo da budu alternative za taj prevoz. Deo jadranskih luka je, takođe, zauzet ukrajinskom robom. Ukoliko bi koristili druge luke (Solun, Rijeka, Bar), za njih ne postoji zadovoljavajuća transportna infrastruktura. To bi se svakako odrazilo na troškove transporta, a posredno i na višu izvoznu cenu."

Usled konflikta između Rusije i Ukrajine, Evropska unija je otvorila svoje tržište za robu iz Ukrajine, koja se osim morskim putem sada masovno transportuje i kopnom.

"Od početka konflikta ukinute su kvote za ukrajinske žitarice i ona danas konkuriše istočnoevropskim zemljama, pa čak konkuriše i na njihovim tržištima. Tako je, na primer, ukrajinski kukuruz u Mađarskoj jeftiniji nego mađarski. Ova situacija apsolutno ne pogoduje Srbiji, kako cenovno tako i logistički jer se tako favorizuje ukrajinska roba. Ovo će se odraziti na manji, a možda i skuplji naš izvoz u narednom periodu", kaže Vlahović. 

Stručnjaci kažu da je u ovom trenutku jako teško predvideti šta će se dešavati na globalnom tržištu po pitanju cena i obima trgovine. Ne treba, međutim, izgubiti iz vida da velike države od kojih su mnoge i veliki proizvođači kukuruza, zbog globalnih problema i nestabilnosti u prethodnim godinama povećavaju zalihe osnovnih poljoprivrednih proizvoda. S tim u vezi, može se desiti i da pritisak na globalno tržište iz velikih država koje su istovremeno i veliki izvoznici, bude manji od očekivanog, posebno ako se imaju u vidu logistički problemi i visoka cena transporta.