Слаба жетва, скупа сетва – ратари траже спас у субвенцијама и бескаматним кредитима

Жетва је готово завршена, а пољопривредници праве рачуницу за јесењу сетву паралелно са сагледавањем последица суше.

Проф. др Петар Веселиновић са Економског факултета у Крагујевцу каже да су процене да ће директна штета од суше износити око 130 милијарди динара.

“То ће свакако утицати вероватно и у једном значајном делу на повећавање цене пољопривредних производа, а све то је резултат пропуштене шансе коју ми већ деценијама имамо у пољопривреди услед малог наводњавања и чињенице да је у великој мери промењена клима”, објашњава проф. др Веселиновић.

Губитак приноса 10-15 одсто

Најмање губитака претрпео је сунцокрет, а најлошије је прошла соја, чији приноси не прелазе две тоне по хектару, што је недовољно да се покрије уложено.

Када се рачуници дода род кукуруза и репе, стручњаци процењују укупан губитак приноса од 10 до 15 одсто. То је лош залог за предстојећу сетву, чак и онима који нису страдали од суше

“Нама је сада све много. Инпути су изузетно скупи, семе је јако скупо. Очекујемо помоћ државе од ових 17.000 по хектару и надам се да још увек код банака могу да се узимају ти бескаматни кредити за репроматеријал и тако да пробамо да нашу цену коштања производа мало смањимо”, каже пољопривредник из Омољице код Панчева Владимир Лазаров.

Колика су директна давања пољопривредницима

Губици пољопривредника, великим делом, могли су да буду покривени повећаним субвенцијама. Међутим, повећање директних давања по хектару, по свему судећи, зарачунали су и они који тргују репроматеријалом.

“Већ је дошло до повећања цена репроматеријала, конкретно семена, тако да су неки паритети већ пробијени. Кад погледате меркантилну пшеницу, тај паритет је 1 на према три, што никада није било”, рекао је проф. др Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Београду.

Истиче да је ресорно министарство за ову годину определило негде око милијарду и 300 милиона за субвенционисане кредите, што значи да се упумпава око шест до седам милијарди динара у производњу.

“Кад ви узмете новац који треба да вратите, ви ћете другачије да се односите према њему – водићете рачуна где га улажете, него кад добијете онако, што би наш народ рекао, жив новац”, додао је Рајић.

Да су субвенције у инвестиције корисније од директних давања у пољопривреди сматра велики број економиста. То се често чује и приликом расправе о предстојећем аграрном буџету, чије се мере још креирају.