Zamrznute kamate jesu predah – šta moramo da znamo ako hoćemo kredit

Narodna banka Srbije je na 15 meseci ograničila kamatu na stambene kredite do 200.000 evra. Nominalna kamata na kredit uzet do kraja jula 2022. godine – ne sme da pređe 4,08 odsto.

U Srbiji se otplaćuje 158.000 stambenih kredita, a naloženo smanjenje kamate obuhvatiće oko 100.000, kažu u centralnoj banci.

Banke su tržišni igrači pa se može očekivati da na drugim mestima nadoknade ovo "zakidanje" njihovog profita.

Kamata jeste zamrznuta, ali ne i bojazan da li će se posle 15 meseci predaha od rasta euribora situacija stabilizovati. O tome i o ostalim finansijskim temama i dilemama za Internet portal RTS-a govori Dušan Uzelac, urednik sajta Kamatica.

Izbor kredita treba da počne od iznosa rate koju sebi možete da priuštite. 

"Ako ste rešili da se žrtvujete 10 godina uskraćujući sebi neke troškove zarad otplate kredita onda tražite kredit na 10 godina", kaže Uzelac, ali to je samo jedan od saveta. Najpre o odluci NBS o ograničenim kamatama. 

Kod stambenih kredita koji su odobreni zaključno sa 30. julom 2022. nominalna kamatna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto. Da li to znači da će tim dužnicima biti umanjena rata kredita od 10 do 25 odsto, da li konačno mogu da odahnu? 

Odluka NBS je tehnički izbacila euribor iz računice do kraja 2024. godine. Svi aktuelni krediti koji su ugovorom vezani za euribor su cenom spušteni na nivo od 4,08 odsto.

Ta promena je posledično umanjila rate u proseku za 20 odsto. Neko ko plaća ratu 500 evra – od oktobra će plaćati 100 evra manje.

Da li smatrate da je ovo suviše kratkoročna mera za kredit, recimo, na 30 godina. Svakako će uticati na psihu dužnika, jer narednih 15 meseci ne moraju da razmišljaju o tome kolika će im biti naredna rata, ali šta posle?

Ova mera je odmerena da reši trenutne finansijske probleme građana sa stambenim kreditima. Petnaest meseci je dovoljno vremena kada situacija može da se stabilizuje i možda i vrati na nivo ispod ovih 4,08 odsto.

Nažalost, aktuelna globalna otvorena pitanja i sukobi otežavaju dugoročno finansijsko planiranje, što je i jedan od uzroka rasta kamatnih stopa.

Trajno rešenje svih koji imaju stambeni kredit je uspešna kompletna otplata, a to klijenti mogu da reše isključivo samostalno sa kapacitetom zarade.

Šta je sa onim dužnicima kojima su krediti odobreni od 31. jula 2022. godine do stupanja na snagu odluke? 

Svima koji su uzeli kredit nakon ovog datuma obračun kamate vratiće se na nivo koji je bio u trenutku ugovaranja kredita. To znači da će plaćati po prvobitnom planu otplate.  

Da li smatrate da su "oštećeni" oni koji imaju stambeni kredit veći od 200.000 evra, a koji nisu obuhvaćeni odlukom.

Cilj odluke NBS je bio da se prosečan kupac stambenog kredita finansijski relaksira i zaštiti od uticaja rasta euribora.

Pretpostavljam da oni koji imaju kredit veći od 200.000 evra prema NBS ne spadaju u kategoriju prosečnih kupaca.

NBS je omogućila da svi korisnici stambenih kredita, uključujući i korisnike sa fiksnom kamatnom stopom, mogu prevremeno da otplate kredit bez obaveze da plaćaju naknadu za prevremenu otplatu. Ko ima fiksnu kamatu čemu da se nada?

U ovom delu odluke postoji mogući manevar koji klijenti mogu da odrade i potencijalno umanje kamatu. S mogućnošću otplate kredita bez plaćanja naknade klijent može da refinansira stambeni kredit u drugoj banci koja možda može da ponudi povoljniju kamatu nego što je fiksna koju su ugovorili.

Sama odluka da se refinansira kredit može da bude pregovaračka pozicija da banka odobri umanjenje kamate.

Savet je da klijent ode u banku i zatraži potvrdu o ostatku duga, a sa njom da proveri ponude banaka da refinansiraju po boljim uslovima.

Ako se ovom odlukom NBS čuva, kako navode, stabilnost finansijskog sektora i štite građani u neizvesnim okolnostima promenljivih kamatnih stopa, da li se onda na neki način ugrožava profit banaka, pre svega marže, plaća li neko ceh? 

Nema sumnje da je NBS ovu odluku odmerila i uradila simulaciju kako će to da utiče na banke. Ona je odlukom zaštitila i sam bankarski sektor iako deluje da je zašla u profit banaka jer bi se taj potencijalni profit bez donete odluke pretvorio u sistemski problem nenaplativih kredita.

Problem koji je pred bankama nije nevolja klijenata da vraćaju kredit već istinska nemogućnost i nedostatak prihoda.

Poslovne banke rade svaka za sebe na profitnim osnovama bez emocija i one nikada same ne bi donele odluku o smanjenju kamata, ni po cenu nenaplativosti kredita.

Zato je takvu odluku i na takav način morala da donese jedino NBS.

Da li će banke tražiti kanale da deo troškova prevale na klijente, gde i koliko budu mogle? 

Nevezano za ovu odluku, sve banke posluju na profitnim principima i uvek su u potrazi za novim izvorima profita ili načinima za njegovo uvećanje.

Sama odluka ne može direktno da prouzrokuje poskupljenje nekih drugih usluga jer su te usluge cenovno tržišno pozicionirane. Usluga poskupljuje kada ima ko da plati novu cenu. 

Rata kredita zavisi i od učešća i dužine otplate – što je duži period, ona je manja, ali se za kamatu dâ više, kada se na kraju sve sabere – da li je ovo tačno? 

Često se pravi pogrešna računica kada su krediti u pitanju jer se računa koliko će prodavac da zaradi. Izbor kredita treba da krene od iznosa rate koju sebi možete da priuštite a da ne narušite postojeće finansijsku egzistenciju.

Dakle, izabrati iznos koji možete da mesečno odvajate a da opet odete na letovanje, zimovanje ili šta vam je već uspostavljeni nivo standarda. Ako ste rešili da se žrtvujete 10 godina uskraćujući sebi neke troškove zarad otplate kredita onda tražite kredit na 10 godina.

Ako pak ne želite da se uzdržavate onda izaberite kredit na 20 godina, a za taj komfor ćete platiti veću – kamatu. Sve može i ništa ne mora.

Šta savetujete onima koji se, ipak, ovih dana odlučuju da kupe stan na kredit, i koja je najveća zabluda o kreditima? 

Najveća zabluda je da postoji jeftin kredit. Ne postoji. Postoje samo uslovi koje treba da ispunite i računicu koju treba vi lično da napravite. Nemojte dozvoliti da vam bankari prave računicu.

Oni nisu vaši savetnici, oni su prodavci banke i rade za banku. Vi ste kupac i svaku buduću ratu ćete platiti svojim novcima, zato za svoje novce tražite ono što vam najviše odgovara.

Računajte, pitajte, nema pogrešnih pitanja. Kupujte, ne dozvolite da vam prodaju.

Oni koji nemaju kredite nemaju tu vrstu borbe sa kamatama, ali muku muče sa ličnim budžetom – na koji način da se posvete svom novcu? 

Upravljanje finansijama je veština koja se uči samo jednom u životu. Posvetite toj veštini pažnju i rešićete sve finansijske probleme trajno. Finansijska borba modernog čoveka nije manjak para već višak želja.

Egzistencija nikada nije ugrožena, samo ego. Upoznajte sebe i svoj sistem vrednovanja, prepoznajte da razlikujete šta je želja a šta potreba. Redosled učenja finansija je ključan i nemoguće je preskakati lekcije.

Prvo morate da naučite da zarađujete, zatim da zarađeno kontrolišete, pa da time upravljate. Kada savladate upravljanje onda se kao manifestacija upravljanja javlja štednja koju možete da investirate. To znači da je nemoguće uštedeti ako nemate kontrolu ili ne upravljate.

Učite o investiranju jer je to jedini način da napravite da novac radi za vas, a ne vi za novac.

Od 1. oktobra veće su akcize na naftne derivate, duvan, alkohol i kafu. Koliko će se zaista sve ovo osetiti u novčaniku?

Ne postoji ništa što neće poskupeti, to je usvojeni globalni finansijski model. Jedino matematičko rešenje za borbu protiv ovoga je da zarađujemo brže nego što poskupljuju stvari koje trošimo.

Pomalo banalan komentar, ali matematika je egzaktna. U finansijama postoje samo dve opcije, jedna je da zarađujete više, a druga je da trošite manje. Ako vi ne upravljate time onda će to upravljati vama.