Гламочић о млеку: Да би цена остала конкурентна, мораћемо да је усклађујемо са Европом, неопходно и повећање потрошње

Пре четири дана гледали смо немиле сцене просипања млека по Србији. 

Министар пољопривреде Драган Гламочић рекао је, гостујући у Дневнику РТС-а, да су то били појединачни случајеви и да их не треба занемарити.

"Ми као одговорна држава, као одговорна влада, министарство, знали смо да долази 'тајфун' из Европе, у питању су глобални поремећаји. Када је председник Александар Вучић говорио пре неколико година о надолазећој кризи, о рату између Украјине и Русије, многи нису веровали, када је причао о пуњењу робних резерви, такође је било пуно скепсе. Међутим, ми смо се тада полако припремали и није случајно што су уведени веома високи подстицаји када је у питању млечни сектор", каже Гламочић.

Напомиње да се по свакој крави добија 55.000 динара, 19 динара по литру млека, 100.000 за јуницу првотелку.

Истиче да су то највећи подстицаји не само у Европи, него верује и у свету.

Поремећаји на релацији САД–ЕУ–Кина

У питању су, како каже, глобални поремећаји.

"Оно што морамо да знамо је да су се десили велики поремећаји на релацији САД–ЕУ–Кина. Тренутно имамо поремећене релације ЕУ и Америке. Европа не може да извози у Америку. Њихови вишкови млека се преливају овде“, каже министар пољопривреде.

Цене на спот-тржишту Европе

Гламочић каже да су се цене на спот-тржишту Европе кретале претходних дана на релацији од 11 до 25 евроценти. Прекјуче се трговало чак за пет евроценти.

"Можете замислити како се млеко које кошта око 50 евроценти продаје за пет евроценти и шта ће се десити? Ти вишкови млека ће се неминовно приливати ка нама. Наши фармери излазе са причом да једноставно ми забранимо увоз“, напомиње Гламочић.

Додаје да је Србија велика земља извозница и да много више извози, годишње око милијарду и по евра више извезе.

"Не желимо да цена пада у Србији, али морамо бити спремни на 'тајфун'".

"Ако се деси да цена у Европи настави да пада и у наредном периоду, а како прогнозе кажу то ће се вероватно дешавати, ми да бисмо остали конкурентни у извозу, мораћемо те цене усклађивати са европским ценама“, напомиње.

Ако цена пада у Европи, ти производи ће неминовно долазити у Србију.

Увезено за 29 процената мање него прошле године

"Стално се тражи прича – да Србија забрани увоз. Треба сви да знају да ми годишње увеземо око 41.300 тона, конкретно за ових 11 месеци смо увезли 41.300 тона млека и млечних производа, а нико није поменуо да је Србија извезла 52.000 тона млека и млечних производа", каже он.

Истиче да смо за 26 одсто више извезли него што смо увезли.

"У периоду за 11 месеци, до новембра, увезено је 29 процената мање него прошле године. А стално иде прича у јавности, и спинују се информације, поготово по друштвеним мрежама, како се повећава увоз. То су званични статистички подаци", подвукао је Гламочић.

"Ево можете видети – 29,1 одсто је увезено мање млека“, каже министар пољопривреде.

Произвођачи млека у Србији траже да заштитите домаће тржиште од увоза јефтиног млека, како кажу из Европске уније, а од трговаца да смање марже, у супротном ће, кажу, предузети радикалне мере.

Србија коначно повећала производњу млека

У односу на прошлу годину, Србија је коначно повећала производњу млека.

"Ове мере су дале резултат. У односу на 2023. годину, 10 одсто је већа производња млека. Шта се десило? Потрошња млека је пала за више од 20 одсто. Тренд међу младима, по друштвеним мрежама, млеко се ставља на црну листу као нездрава намирница и морамо повести рачуна, а то има везе и са маржама", додаје он.

Ту, како каже Гламочић, има простора, поготово са маржама, за УХТ млеко, на млеко које се највише пије, да ту долази до смањења маржи и да се криза предупреди.

Каже да је разговарао са фармерима пре неколико дана, и тај састанак је трајао више од пет сати.

"Наравно, тема уопште није лагана, сви су свесни тежине проблема и ми смо у складу с тим заказали за четвртак састанак заједно са председником Владе, са шефом кабинета председника, биће присутни сви трговински ланци, најважније млекаре и након тога ћемо имати састанак са удружењима", рекао је Гламочић.

Вечерас састанак са представницима два удружења

Подвлачи да се политика не води само у кабинету, и да ће два удружења која код нас представљају овај сектор имати састанак вечерас у 20 часова.

"Желим са њима директно да разговарам, то неће бити лаган састанак, јер наши пољопривредници мисле да држава то лако може да реши, забрани увоз и тако даље, ја ћу покушати да им објасним колико је ситуација сложена, али да позовем да ову кризу поделимо сви на једнак начин", додаје.

Ако буде цена млека падала, трудићемо се да до тога не дође, она мора да пада и у рафовима, у нашим продавницама, да једноставно имамо јефтиније млеко и да повећавамо нашу потрошњу, наводи.

"Без повећања потрошње нећемо превазићи кризу"

"Без повећања потрошње, нећемо превазићи ову кризу. Овде не постоји трајно решење, ово је најосетљивији сектор, још га нико није изумео да се реши. Ја ћу навести само пример – САД, да би решиле великих вишкова млека, досетиле су се чизбургера, који, поред меса, има у себи једно или два парчета сира и тако су повећали потрошњу млека", објаснио је.

"Тако да још једном апелујем на наше грађане: да бисмо помогли нашим произвођачима млека у овој кризи, да мало више конзумирамо млеко и млечне производе, а сви знамо да су то најздравији производи", закључио је Гламочић.

До среде исплата 100 одсто буџета за подстицаје

Гламочић наводи да ће Министарство до среде исплатити први пут 100 одсто буџета предвиђеног за подстицаје.

"То се први пут дешава у нашој историји. И наравно, у складу с тим, могу да кажем да смо задовољни буџетом за наредну годину, где је пољопривреда добила дупло више новца него што учествује у БДП-у. И оно што може да обрадује наше пољопривреднике, планирамо да ту чувену кровну уредбу, која нам омогућава исплату подстицаја, усвојимо пре краја ове године, опет после дужег периода да то буде урађено", рекао је Гламочић.

Како је истакао, ове године ће бити представљен календар подстицаја, тако да ће пољопривредници тачно знати када ће које подстицаје добијати наредне године.

"Планирамо да пре пролећне сетве исплатимо подстицаје за биљну производњу, као и кредитну подршку, тако да пољопривредници добију новац пре саме сетве", истакао је Гламочић.