Stara znanja u novom tehnološkom ruhu umanjuju posao na njivi za 80 odsto - regenerativna poljoprivreda u Srbiji

Izbegavanje hemijskih sredstava i dubokog zaoravanja uz pokrivanje njive žetvenim ostacima nekada su bili rutina seoske proizvodnje. Danas se to zove "regenerativna poljoprivreda". Način proizvodnje koji umanjuje posao na njivi i za 80 odsto.

Proizvođač iz Vršca Branimir Popov kaže da su sa svega tri mašine umesto sa 13 uspevali da završe posao i da dobiju isti profit, iako ne možda i isti prinos.

"Profit je ostao isti, ako ne i veći, u konceptu regenerativne poljoprivrede", ističe Popov.

Isplativost prepoznale i najveće svetske prehrambene kompanije

Da je isplativa i ekološki održiva, prepoznale su i najveće svetske prehrambene kompanije. Cilj im je da 50 odsto sirovina koje uđu u njihove fabrike do 2030. godine budu proizvedene na takav način.

Marjana Davidović iz kompanije "Nestle" navodi da, pored korenastog povrća, imaju i suncokret koji takođe rade sa svojim partnerima.

"Ove godine počeli smo i soju. Prvi benefit se vidi u smanjenju troškova same setve, zato što vam treba manje goriva, manje vode, manje đubriva", objašnjava Davidovićeva.

Uslov za prodaju velikim trgovinama, ali i za uzimanje kredita

Investicija u regenerativnu poljoprivredu zapravo je investicija u znanje.

Prehrambene kompanije plaćaju stručnjake da obučavaju dobavljače.

Aleksandar Ljubić iz Saveta stranih investitora napominje da to nije samo pitanje želje.

"Nećete moći kao proizvođač, pogotovo se ovo odnosi na male proizvođače, nećete moći da dobavljate hranu velikim trgovinskim lancima ili velikim proizvođačima hrane ukoliko niste u skladu sa regenerativnom poljoprivredom", napominje Ljubić.

Regenerativan način proizvodnje sve više će biti i uslov za dobijanje kredita.

I kod međunarodnih finansijskih institucija i kod poslovnih banaka.

Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan, kaže da ta tema još nije mejnstrim na Zapadnom Balkanu, ali je važna zato što donosi održivo proizvedenu, zdravu hranu.

"To je poslovna prilika da se integrišete u međunarodni vrednosni lanac, ali i alat da se zaštitite od posledica klimatskih promena", objašnjava Kolanđeli.

Povećanje plodnosti zemljišta smanjenjem njegove obrade

Neke procene kažu da 30 odsto svetskog zagađenja dolazi iz primarne poljoprivredene proizvodnje.

Država poziva naučne institute da se uključe u istraživanja o povećanju plodnosti zemljišta smanjenjem njegove obrade.

Bojan Vranjković, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, ističe da će to rezultirati i većim prinosima.

"Takođe, na ovaj način podstičemo i biodiverzitet kreirenjem različitih staništa za korisne insekte, ptice, što smanjuje upotrebu štetnih pesticida", dodaje Vranjković.

Poslovni ljudi pričaju ono što srpski poljoprivrednik generacijama zna

Ljudi u poslovnim odelima sve češće pričaju o onome što srpski seljak, poljoprivrednik, generacijama unazad zna.

Ono što se od zemljišta uzme, zemljištu mora i da se vrati.

U vreme sve većih troškova i zagađenja, jedno od rešenja je regenerativna poljoprivreda.