Све више засада дуња, берба у пуном јеку у највећем дуњару на Балкану

Дуње су воће које подсећа на долазак зиме. Мало ко их још чува на орману због мириса, али се последњих десетак година све више саде и прерађују у компот, слатко, сок, ракију. У жупском селу Тулешу берба је у пуном јеку.

Грожђе по којем је Жупа најпознатија, ове године је поранило и обрано још крајем септембра, тако да су берачи имали времена да се одморе пре него што су дуње сазреле.

Берачица Љубица Петровић каже да је лакше брати дуње него грожђе, пошто су крупније.

Директорка плантаже Вишња Марјановић наводи да су прешли половину бербе и да су чекали последњи тренутак.

"С друге стране, оно што је нама велика предност је што дуње одмах из самог реда иду на трактор до дестилерије. Не губимо ни време ни средства за транспорт, и уз то задржавамо оптималан ниво шећера у плоду, свежину плода и оптималну зрелост“, објашњава Марјановић.

Род је изузетног квалитета, захваљујући стручном надзору и примени свих агротехничких мера у воћњаку који је засађен 2018. године.

Бобан Ђорђевић, професор Пољопривредног факултета у Београду истиче да је род премашио очекивања с обзиром на то каква је ситуација била на почетку вегетације, указујући на рани улазак стабала у вегетацију праћен благим мразом у другој половини априла, велики напад ервиније која се јавила и имала изузетно добре услове за то.

"Некако смо успели да предупредимо те ствари“, додаје Ђорђевић.

Највећи дуњар на Балкану

Приноси су од 17 до 20 килограма по стаблу, а у дуњару породице Марјановић, највећем на Балкану, налази се 21.250 стабала на 33 хектара.

"То је дуг процес који траје 20 година. Моја породица је куповином парцела овде у Жупи успела да оформи имање, целину која се технички састоји од 570 парцела, а просечна величина тих парцела је седам ари, што је у односу на 33 хектара доказ колико је то захтевало времена и труда да бисмо добили то што имамо данас“, каже Вишња Марјановић.

У пуном роду очекује се 1.000 тона воћа. Садашњи капацитет дестилерије у којој се прерађују дуње за ракију износи 550 тона, тако да се размишља и о проширењу асортимана.

Технолог Дејан Дебељаковић каже да желе да створе јединство свих укуса, да те атрактивне мирисе и укусе дуње прате и неки производи, попут сушене дуње, неких компота, типа баланса дуње и различитих врста воћа.

Прерађена дуња биће намењена пре свега иностраном тржишту, па су сви процеси самоодрживи и усклађени са еколошким стандардима.