Skuplji stanovi, povećane kamatne stope – ko može da priušti stambeni kredit

Ako je nekad bilo teško da se pri kupovini stana ukalkulišu tri glavna parametra – pristupačna cena kvadrata, novac za učešće i rata kredita – danas je to gotovo neizvodljiva kombinatorika. Osim što su poskupeli stanovi, poskupeli su i krediti.

Računica Kamatice kaže – prosečna plata danas ne bi mogla da priušti stambeni kredit za 50 do 60 kvadrata, kakvi su se najviše prodavali prošle godine.

"Stambeni kredit nije teško podići, problem je u tome što je računica sve teža i stan koji se kupuje danas za stambeni kredit je nekih 30-40 posto manji u kvadratima nego što je bilo samo pre dve godine. Preko 100.000 dinara su neophodna primanja da se imaju da bi se po bankarskoj računici 50 odsto odvojilo na ime rate", kaže Dušan Uzelac, sa portala Kamatica.

Iako prodaja stanova iz godine u godinu raste, udeo onih koji su kupljeni na kredit opao je na nivo pre korone. Najveći procenat bio je u prve dve godine pandemije. Koliko zahteva za kredit je tokom prošle godine odbijeno u Kreditnom birou, kažu, nemaju podatke.

"Postoji manje interesovanje nego ranije, ali opet je to očekivano s obzirom na to da banka, kao i svaki građanin, razmišlja o tome kome dati kredit i u kom trenutku“, navodi Vladimir Vasić iz Udruženja banaka.

Svi parametri ukazuju na to da za podizanje stambenog kredita nije pogodan trenutak. Od prošle godine euribor, koji podiže mesečnu ratu, iz minusa je skočio na više od tri odsto. U poređenju s periodom pre korone, danas je kamata dvostruko viša.

"Za nekih 3,5 odsto je pomerena ta cena novca. Ja bih rekao da onaj koji ima potrebu da uzme kredit, on će uzeti. Uzećete neki manji stambeni kredit, manju površinu ćete kupiti upravo racionalno se ponašajući. Ovaj period neće trajati dugo, to sam ubeđen, on mora da prođe", naglašava Vasić.

Onima koji moraju da uzmu kredit naruku ne ide ni to što cene stanova poslednjih godina ubrzano rastu. Prosečna cena kvadrata u Srbiji je tokom prošle godine viša za 16 do 20 odsto nego 2021. Agenti navode da su cene po kojima se stanovi prodaju niže nego u oglasima – starogradnja u Beogradu, Novom Sadu i Nišu oko 20 odsto.

"Trenutno na nivou Beograda po metru kvadratnom je oko 2.420 evra, a prodaju se za 1.860–1.870 evra. Ono što je ovde interesantno, ljudi koji se bave novogradnjom su malo realniji – razlika između cene kvadrata koja se oglašava i ona koja se prodaje je sedam odsto. Oko 2.500 evra je u proseku, a prodaje se za 2.200, 2.300“, navodi Milan Stanić, agent za nekretnine.

U narednih godinu, dve očekuje se stabilizacija a potom i pad cena i stanova i kredita. Do tada, dužnike čekaju nova poskupljenja, jer je Evropska centralna banka najavila da će referentna kamatna stopa nastaviti da raste.