Silicijumska dolina, mali ili veliki zemljotres – zašto je hedžovanje sada svim bankama imperativ

U ovom trenutku su berze, kako kaže Ismail Musabegović, mešovite, u Aziji su neke u plusu, neke u minusu, ništa značajno se ne dešava osim bankarskih akcija u svetu, koje su u padu.

"Mislim da se taj pad sada zaustavio i da je sada šansa za one koji misle da ovo nije ozbiljna kriza da jeftinije kupe akcije, tako da će se one vratiti na nivo na kojem su bile."

Banka Silicijumske doline je na kraju godine imala 208 milijardi dolara kapitala, na Forbsovoj listi bila je jedna od deset najboljih banaka u Americi. Kako je moguće da jedna od najboljih banaka nestane za samo 48 sati? 

Za početak – šta su obveznice

Musabegović potvrđuje da je u bankarskom svetu to moguće, a da bismo to razumeli, moramo znati šta su obveznice.

Banka, kad ima višak likvidnosti, ona deo sredstava ulaže u hartije od vrednosti koje su relativno bez rizika ili sa vrlo malim rizikom. Državne obveznice su, navodi profesor, ta vrsta rizika hartija od vrednosti.

"Međutim, u strukturi celog portfolija te banke, obveznice su bile preko 60 posto njihovih plasmana, što se kosi s bilo kojom strategijom banke. Znači oni ne mogu preći 20 posto, što znači da je preko 127 milijardi dolara bilo uloženo u te državne obveznice koje su, kažem, instrument dobar, ali kada je situacija s kamatama mirna. Onog trenutka kada kamate počnu da rastu, pada vrednost obveznica", ističe Musabegović. 

Da bi bilo jasnije, profesor objašnjava primerom. "Ako imate obveznicu od hiljadu, kupite je po diskontnoj ceni 999 i čekate godinu dana da dobijete taj jedan posao i država će vam isplatiti."

Problem je, ukazuje, kada kamate počnu da rastu, a to je sada posledica politike FED-a i borbe protiv inflacije da obveznici cena pada. Sadašnje obveznice mogu da se kupe za 995, što znači pet posto manje.

"Ako imate problem, a banka je imala, jer je odjednom navala. Ona je specifična, finansira visokotehnološke kompanije koje su imale značajan rast, time su povećale i depozite sa pedeset na dvesta i nešto milijardi u odnosu na imovinu banke, koja je taj višak sredstava investirala u te hartije. Kad je došlo do pada i potrebe tih kompanija za svojim novcem  banka je bila primorana da ih proda", precizirao je profesor.

Podseća da je banka pre desetak dana i objavila da je prodala te hartije i time ostvarila gubitak od milijardu i osam stotina miliona dolara. Taj podatak je, naglašava, pokrenuo stampedo svih onih koji imaju depozite da ih povuku.

"Mislim da su oni procenili da rast kamata neće preći dva posto, jer bi po njihovom viđenju verovatno to usporilo rast privrede. Međutim, pogrešili su, bili su primorani da prodaju te obveznice po nižoj ceni i ostvarili su gubitak. Zaljuljali su poverenje, a poverenje je glavni instrument u bankarskom sistemu", ukazuje Musabegović.

Ko će dobiti svoje pare, a ko neće

Što se tiče gubitaka u Evropi, to su, navodi, uglavnom Investicioni fondovi koji su investirali u akcije te banke. Međutim, nisu jedini, akcije te banke su držali i najveći fondovi u Americi i najveće banke i taj novac će, ističe Musabegović, propasti.

"Neće propasti novac koji su imale kompanije i fizička lica u toj banci, jer je država odmah, uslovno, nacionalizovala banku, stavila novu upravu koja će biti kao stečajni upravnik, jer banka ima svoju aktivu koja vredi. Ta aktiva će biti rasprodata, svima će biti omogućeno, prema rečima predsednika Džozefa Bajdena, da potpuno raspolažu svojim depozitima", navodi profesor.

Time je, smatra, situacija smirena, otvoreni su novi kanali za banke slične strukture da mogu da pozajmljuju novac. Međutim, uvek će moći da pozajmljuju tako što će dati kolateral, te iste državne obveznice koje imaju u svom portfoliju. 

"Za sada je ovo kao mali zemljotres, nije velika magnituda, ali je tlo uzdrmano, pitanje je šta će se dešavati dalje. Ono što može da zabrine je šta će se dešavati sa Kredi Svisom (Credit Suisse) u Americi. Ako on bude pao kao banka, onda bi taj zemljotres mogao da bude veći", ocenjuje Musabegović.

Kapital je najplašljivija stvar na svetu

Kriptovalute su, kaže, reagovale neverovatno i one su počele da rastu.

"Kako IT kompanije vide problem, jer je kriptovaluta dosta i tehnološka novotarija, tako da je odjednom bitkoin i eterijum porastao i to za dvadesetak posto. To znači da je kapital prešao u to, ne samo kriptovalute, poraslo je i zlato. Tako da su to bile u ovom trenutku mirne luke za novac, jer kapital je najplašljivija stvar na svetu", ukazuje profesor. 

Narodna banka Srbije saopštila je da kolaps Silicijumske doline ne dotiče srpske banke, ali se već komentariše da će dotaći domaće IT kompanije.

Profesor ističe da je Silicijumska dolina bila specijalizovana za IT kompanije, ali da će vraćanjem novca tim kompanijama problem biti relativno brzo rešen. 

"Mada, generalno, IT sektor je na silaznoj putanji i aktivnosti tog sektora kao i svake druge grane su ciklične i sad je trenutno pad koji će generalno smanjiti potrebe za IT stručnjacima", ocenjuje Musabegović.

Zašto je važan stres-test

Naglašava da je ovo upozorenje svim upravama banaka, ne samo kod nas i u regionu nego i u svetu, da ponovo naprave stres-test za ovakve situacije i da nađu mere i kontramere ili ono što je hedžovanje ili zaštita od ovakvih situacija.

"Hedžovanje je ako se, na primer, borite da spasite od povećanje cene pšenice. Ako dođe do povećanja cena, kupujete opciju koja smanjuje tu cenu. Opcije su jedan deo, ima mnogo derivata koji mogu da zaštite osnovni rizik od nečega. Postoji instrument i kontrainstrument koji ga štiti od nekih neočekivanih kretanja", objasnio je Musabegović.