Puno drvo je dostupnije bogatijima, ali ni iverici ništa ne fali

U Beogradu se održava međunarodni sajam drvne industrije i Međunarodni sajam stolarije. Vrednost izvoza nameštaja od drveta prošle godine bila je 354 miliona dolara, sa tendencijom daljeg rasta.

Drvna industrija Srbije zajedno sa poljoprivredom, metalskom i IT industrijom oslonac je razvoja zemlje. U toj oblasti zaposleno je oko 55.000 radnika.  

Bojan Stanić iz PKS rekao je za RTS da kada pogledamo industrijsku proizvodnju u Srbiji, u poslednje dve godine vidimo blagi pad po osnovu industrijskih indeksa. Kada govorimo o izvozu – zbog cene izvoz je veći za oko 20 posto, a količinski on je stagnantan u 2022. u odnosu na 2021. 

Prema njegovim rečima, zahvaljujući višoj ceni naši izvoznici su uspeli da akumuliraju finansijska sredstva koja će biti značajna za naredne godine. 

"Imamo dobru tražnju i u zemlji i na međunarodnom planu – kada govorimo o međunarodnom tržištu na koje izvozimo to je pre svega tržište EU", dodaje Stanić. 

Najznačajnija izvozna tržišta su Češka, Italija, Nemačka, Poljska, a u regionu Crna Gora. Sve je to, kako kaže, regulisano sporazumom o slobodnoj trgovini. 

Domaća proizvodnja drvne građe nije dovoljna

"Imamo mnogo veći kapacitet nego što realizujemo“, kaže Stanić, dodajući da je to iz razloga što domaća proizvodnja sirovine drvne građe nije dovoljna, jedan deo se uvozi, jedan deo koristimo, ali i izvozimo drvnu građu – imate odnos plus–minus. 

Objašnjava da je to zbog toga što je takva međunarodna trgovina. Postoje ugovori na bilateralnoj osnovi između zemalja, a postoje ugovori između kompanija naših i stranih partnera.

"I kada pogledate sirovinu u 2020. godini, više smo uvezli sirovine nego što smo izvezli. Po tom kapacitetu Srbija je srednje šumovita zemlja, ona je na svetskom proseku, ali ispod proseka na nivou Evrope. Od ukupnih površina šume, oko 80 procenata su listopadna drveća, 20 posto četinari, a u okviru listopadnih šuma dominiraju bukva i hrast koji su glavna i osnovna sirovina za proizvodnju nameštaja u našoj zemlji“, kaže Stanić.

To je obnovljiv resurs, ali ne tako brzo obnovljiv, mora se voditi računa o održivosti sistema i onih koji proizvode nameštaj i onih izvoze rezanu građu, kao i o ekologiji, podvukao je Stanić.

Kada pogledamo proizvodnju od drveta, generalno nameštaja, tu imate oko 3.300 kompanija koje posluju u Srbiji, tu su preduzetnici i privredna društva.

Značajan je i broj zaposlenih – oko 25.000, kaže Rajić. U ukupnom izvozu to je 2,5 procenata, a u uvozu 0,6 procenata.

Konkurentni u proizvodnji nameštaja i izvozu

Generalno smo konkurentni u proizvodnji nameštaja i izvozu, ograničavajući faktor je radna snaga, kao i resursi, rekao je Stanić.

Ljudi vide priliku i lakše se organizuje kao preduzetnik nego kao privredno društvo.

U prošloj godini plus koji smo ostvarili u izvozu nameštaja ne samo od drveta, nego i generalno od nameštaja, je bio oko 460 miliona evra. To je značajan porast u odnosu na 2021. i onda ljudi u tome vide priliku, hoće da se pozicioniraju na tom tržištu kao mali privrednik da bi kasnije ostvari veći prihod od svoje investicije, istakao je Stanić.

Stanić kaže da postoji kontinuirani porast međunarodne i opšteevropske tražnje za nameštajem jer je to esencijalno dobro – kako raste broj stanovnika, kupovna moć, tako se povećava tražnja i gradnja. 

Kućni nameštaj

Govoreći o kućnom nameštaju kaže da tu ima nekoliko kategorija, jedna je za one koji imaju veće prihode, koji su bogatiji – reč je o punom drvetu, masivnom drvetu. 

Kvalitetna je bukva, hrast, orahovina, a ljudi hoće da imaju prirodne materijale, da manje vide plastiku, kaže on.

Naša industrija proizvodi nameštaj od pločastog materijala, iverice koji je jeftiniji ali kvalitetan u svojoj kategoriji, rekao je Stanić.

Pored toga što od sirovine napravite nameštaj, postoje biljna ulja kojim se to premazuje, lakovi, to je nešto što čini konkurentsku prednost. 

Govoreći o zaradama u sektoru drvne industrije, Stanić kaže da ako je prosek zarade 640 evra neto, u ovom segmentu je 450 – tako da postoji problem nedostatka radnika.