Органи се не могу направити, једино трансплантацијом можемо некоме продужити живот

Ако сте ових дана пролазили градом, сигурно сте приметили билборде са којих многе јавне личности позивају људе да буду донори органа.

На једном од њих је и професор Зоран Драгишић који је, пошто му је преминула супруга, донео одлуку да донира њене органе.

Бранка Драгишић била је здрава жена. Мајка, супруга, сестра и ћерка, а онда су једног дана њеном супругу Зорану јавили да јој је на послу позлило и да се налази у Клиници за неурологију.

Имала је 44 године. Вест о њеној изненадној смрти била је шок за целу породицу, али без размишљања и дилеме одлучили су да се њени органи донирају.

Зоран Драгишић и после шест година сматра да је да одлука била исправна.

"Не дај Боже колико год пута да се нађем у тој ситуацији, сваки пут бих пристао, с једне стране то је тренутак великог бола кад неког изгубите поготово тако изненада, али ако у тој ситуацији можете да учините нешто добро за некога, онда је то врло велика утеха", рекао је Драгишић.

Од Бранкиних органа продужен живот четири особе

Драгишић наводи да је Бранка била посвећена хуманитаром раду и донирање органа је сматрала хуманим гестом.

"Чињеница да је четворо људи могло да настави живот, четири породице су биле срећне у тренутку када су добиле вест да могу да добију органе и могу да наставе да живе, то је вeлика утеха у тренутку када имате бол коју је тешко заиста описати", казао је Драгишић.

Кажу да људи престају да живе онда када престанемо да их се сећамо, а Бранкино срце је наставило да живи.

"Да неко живи захваљујући томе то је заиста велика утеха и да имате осећај да је она још ту. Остаће сећање у тим породицама да је неко донирао органе, да је неком продужио живот зато што је неко рекао 'да'", истиче Драгишић.

Зоран никада није желео да сазна ко су примаоци органа. Каже да су отишли тамо где је било медицинских могућности, нада се да су ти људи и њихове породице добро и жели им срећу.