Vlahović: I rast od dva odsto BDP-a bio bi uspeh, niz faktora rizika

Predsednik Saveza ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović kaže za RTS da, iako se u 2023. ušlo sa više optimizima u odnosu na poslednji kvartal prethodne godine, zbog većeg rasta privrede evrozone i pada inflacije, očekuje se da će ova godina biti teža.

Na to, između ostalog, ukazuje projektovani rast za 2023. zemalja članica EU. U prošloj godini imale su rast od 3,4 odsto, dok je projekcija za ovu samo 0,7 odsto. 

Očekuje se da globalni rast za ovu godinu bude 2,9 odsto, što, kako objašnjava, znači da je projekcija rasta za Srbiju od 2,5 procenata optimistična.

Smatra da bi rast BDP-a u ovoj godni do dva odsto bio veliki uspeh, imajući u vidu čvrste veze naše privrede sa ekonomijom EU.

Prema njegovim rečima, postoji čitav niz faktora rizika koji utiču na privredna kretanja u zemlji i regionu.

"To je, pre svega, rat u Ukrajini kome se ne nazire kraj i koji utiče na snabdevanje Evrope energentima iz Rusije, kao i gubitak tržišta te dve zemlje", kaže Vlahović.

Kao drugi važan faktor, Vlahović vidi u nejasnoj situaciji u Kini kada je reč o epidemiji kovida 19 koja još traje. "Još se ne zna da li bi to moglo da uzrokuje ponovni prekid globalnih lanaca snabdevanja. Ukoliko se to desi EU će imati problem sa ponudom", dodaje Vlahović.

Treći faktor je, dodaje, nastavak trgovinskog rata SAD i Kine, jer usporavanje trgovine direktno utiče na globalni rast.

"Iako je inflacija u padu, oko dva odsto u EU u protekla dva meseca, u narednom periodu na nju mogu uticati cene energenata", poručuje Vlahović.

"Pošto Srbija ostvaruje 70 odsto svog spoljnotrgovinskog bilansa sa zemljama EU, kao i oko 65 odsto investicija, znači da sva negativna kretanja u evrozoni će se preliti na domaću ekonomiju", naglašava Vahović.

Problem javnih preduzeća i nedostatak domaćih investicija

Sa druge strane, ističe da je na Srbiji da preduzme reformske korake kako bi podigla otpornost svoje privrede kao što je restrukturiranje javnih preduzeća. Naglašava da je zbog lošeg poslovanja "Elektroprivrede Srbije" deficit u budžetu bio veći.

Država mora da unapredi uslove poslovanja, budući da, kako Vlahović kaže, nema dovoljno domaćih privatnih investicija, a bez toga se, tvrdi, ne može izgraditi konkurentna i otporna ekonomija na duži rok.

"Tu je i ulaganje u obrazovanje. Bez ljudskog kapitala ne može se računati na dugoročni razvoj", kaže Vlahović.

Na pitanje kako to što nisu uvedene sankcije Rusiji utiče na našu ekonomiju, Vlahović smatra da je pre svega potrebno da Srbija reafirmiše svoj put ka pristupanju EU, budući da imamo jasne i snažne ekonomske veze.

Zagovaranje drugačijeg političkog i ekonomskog kursa od EU, Vlahović kaže da bi moglo da košta Srbiju u vidu zaostajanja u razvoju, pa potom i u životnom standardu.

Budući da Srbija kupuje prirodni gas iz Rusije, Vlahović smatra da je potrebna diversifikacija izvora snabedanja.

"Mislim da Vlada na tome već radi imajući u vidu gasni interkonektor sa Bugarskom i mogućnost da iz Grčke dobijamo tečni naftni gas", navodi Vlahović.

Više od 1.500 gostiju na 30. Kopaonik biznis forumu

Jubilarni 30. Kopaonik biznis forum biće održan od 5. do 8. marta u organizacija Saveza ekonomista Srbije. Centralna tema tradicionalno najvećeg ekonomskog događaja u zemlji biće "Težnja za održivom ekonomijom u neizvesnim vremenima: Veliki izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan".

Vlahović navodi da će forum okupiti oko hiljadu i po učesnika, više nego ikada pre.

Održaće se 34 panela sa više specijalnih gostiju, među kojma su glavni ekonomista i stariji potpredsednik Svetske banke Indermit Mekgil i novi šef misije MMF-a za Srbiju Donald Mekgetnigen, kao i premijerka Ana Brnabić, nekoliko ministara, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i zvanice iz regiona.

Naglašva da se neće raspravljati samo o makroekenomiji već i o digitalizaciji, obrazovanju, kulturu, rodnoj ravnopravnosti...